Hrčak (Cricetus cricetus) živi 6-8 godina, noćna životinja, zimu provodi u zemlji u zimskom snu.Od septembra odlazi na prezimljavanje i traje do februara kada se bude najstariji mužjaci. Poseduju izuzetan potencijal razmnožavanja u jednom leglu može biti i do 18 mladunaca.Hrčka je moguće otkriti po ogoljenim mestima koja se postepeno povećavaju.

Oštećuju nadzemne i podzemne delove biljaka, plodove i seme. Tokom proleća oštećuje lucerku, detelinu i strna žita, tokom leta i rane jeseni oštećuje kukuruz, suncokret, šećernu repu, krompir i drugo bilje. Suzbijanje hrčka treba obaviti krajem aprila, kada je probuđen veći deo populacije. Mere zaštite od glodara: mogu biti direktne
i indirektne. Osnovu preventivne zaštite čine: intenzivna agrotehnika, blagovremena setva i žetva, zaoravanje žetvenih ostataka, preoravanje međa, utrina, zatim prostorna izolacija od postojećih žarišta.
Direktne mere podrazumevaju hemijsko suzbijanje glodara, koje se poslednjih godina ne obavlja u potrebnom obimu.
Od rodenticida se koriste klasični akutni rodenticidi i antikoagulanti, koji se mogu naći u prodaji ili se mogi napraviti u sopstvenoj režiji.

Fosforvodonik (Arrex patrone) se koristi za vodenu voluharicu. Od antikoagulanata za sve spomenute glodare, preporučuju se preparati na bazi varfarina, bromadiolona, flokumafena, hlorofacinona.
Pored klasičnih rodenticida i antikoagulanata, postoje novi, ekološki povoljni rodenticidi na bazi vitamina D i oligoelemenata selena.