Prema rečima prof. dr Dragana Radivojevića broj sorti u zasadu ne sme biti preveliki (vezan je za vrstu voćaka, raspoloživost radne snage i veličinu parcele). „Kod samooplodnih sorti moguće je gajenje jedne sorte u zasadu. Kod samobesplodnih (stranooplodnih) vrsti, odnosno sorti, neophodno je u istom zasadu gajiti najmanje dve sorte koje će se međusobno oploditiSorta koja je zastupljena u najvećem procentu – glavna sorta, a one u manjem procentu – sorte oprašivači“ objašnjava prof. Radivojević. On posebno naglašava da se nikada kao oprašivači ne koriste : triploidne sorte, sorte u srodstvu (roditelji-potomci, različiti klonovi iste sorte) kao ni sorte u okviru iste interinkompatibilne grupe.
Kada se govori o tržištu, prof. dr Vlade Zarić kaže da provera kvaliteta: da voće koje se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove: da je zrelo, da je sveže, da nije zaprljano, ovlaženo i natrulo, da ne sadrži ostatke sredstava za zaštitu bilja u količinama većim od maksimalno dozvoljenih, da nema stran i neprijatan ukus i miris i da ne sadrži strane primese, da nema naprslina, uboja niti oštećenja prouzrokovanih biljnim bolestima i štetočinama, ako to pravilnikom za pojedine vrste i klase voća nije drugačije određeno.
Jabuke dozrevaju 6-10 puta brže na sobnoj temperaturi nego u hladnjači. Najveća potrošnja jabuke po stanovniku je u Turskoj. Postoji više od 8.000 različitih sorti jabuka. Najviše jabuka u svetu se proizvodi u Kini
SUBVENCIJE: Podrška podizanju višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preko Uprava za agrarna plaćanja. Pravo da konkurišu imaju sva lica upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Novac se daje kao u vidu podrške podizanju novih proizvodnih zasada sa svremenim tehnologijama gajenja voćaka sa naslonom i bez naslona kao i priprema zemljišta za podizanje proizvodnih zasada.Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije, odnosno 65% za područija sa otežanim uslovima rada. Najviši ukupni iznos koji može da se ostvari: 15.000.000,00 dinara. Treba pratiti i ostale konkurse jer posebno možeteostvariti podsticaje na mehanizaciju, opremu i kapacitete za preradu.
KRUŠKA
Vodeće sorte kruške u proizvodnim zasadima: Karmen, Santa Marija, Vilijamovka, Fetelova, Pakhams trijumf.
Preporuka novih sorti: Turandot, Karmen, Aida, Xenia.
Podloge za krušku: Sejanac divlje kruške (Pyrus communis) Bademolika kruška (slanopađa, gornica, Pyrus amygdaliformis V.), Dunje MA ,Ba 29 je klon provansalske MC (EMC, C) , ,Adams, Sido i podloge OHF I Pyrodwarf , nova selekcija Peters MC.
DUNJA I MIŠMULA
Dunja se kalemi praktično samo na vegetativne podloge – na dunju MA, Ba 29 i dr. Sve sorte dunja sa ovim podlogama imaju dobar afinitet. Izuzetno, dunje se mogu kalemiti i na generativne podloge: sejanac dunje i sejanac kruške (za siromašnija zemljišta), pa čak i na sejance gloga (prvenstveno beli), oskoruše i mušmule.
Mušmula se kalemi prvenstveno na dunje (dunju MA, Ba 29 i dr.) i sejance belog gloga (za suvlja i siromašnija zemljišta). Izuzetno, kao podloga se koriste i sejanci mušmule, koji bolje podnose krečna zemljišta nego dunja.
Prof. dr Dragan Radivojević kaže da se mora koristiti zdrav (bezvirusni sadni materijal) od odabranih klonova sorte ukoliko želite da budete uspešan proizvođač.
„U cilju zaštite od bakteriozne plamenjače koristiti sadni materijal koji ima fitosanitarni sertifikat ERWIAM*. Koristiti sertifikovani sadni materijal, alternativa: CAC sadni materijal. Potvrda za upotrebljeni sadni materijal mora se uneti u registar voćnjaka i čuvati najmanje tri godine. Prema uredbi EU 2016/2031, fitosanitarni sertifikat mora biti priložen uz trgovačku jedinicu (sadnica, snop sadnica ili paleta). Voćar može koristiti sopstveni sadni materijal, ali mora ispuniti zakonom propisane minimalne standarde o poreklu izvornog sadnog materijala (mora biti praćeno odgovarajućim dokumentima) savetuje Radivojević.
U narednom izdanju šljiva, breskva, kajsija, badem i nektarina.
