Februar je i visibabe su u punom cvatu, vreme im to dozvoljava.  Tokom sunčanog i vedrog dana one predstavljaju jedno od najvećih zimskih čuda u vrtu. Postoji više od 20 vrsta, koje se razlikuju po veličini, obliku i izgledu, šari na cvetu i periodu cvetanja. Stručni naziv, Galanthus, potiče od grčkih reči gala i anthos što znači mleko i cvet – mlečno cveće.

Visibabina sadnica (Galanthus), liči na malenu sijalicu i raste u oba hladna zimska regiona sa umerenim zimama, ali imajte na umu da nikako ne vole tople zime, tako da ako živite u predelima toplijih klima moraćete da preskočite ideju o tome da možete da uzgajate visibabe u vašoj bašti.

Njihov cvet je nešto nalik malenoj sijalici koja se može kupiti u zelenom obliku. Visibabe veoma često mogu da presuše, i imajući to u vidu neće biti presrećne ako ih ostavite nedeljama nezalivene i čekate dugo kako biste ih posadili. Trebalo bi da zasadite vaše cvetove visibabe odmah nakon njihove kupovine i onda kada vam stignu u dom.

Lukovice visibabe se sade od avgusta pa do polovine septembra. Galanthusu nivalisu najviše odgovara polumračno mesto, pa je najbolje osigurati mu slabiju senku retkog grmlja i drveća. Lukovice treba zasaditi na dubinu od 5 do 10 cm. Najbolje ih je zasaditi u grupama od po 15 do 20 lukovica, jer će bez obzira na to o kojoj se vrsti radi, tako lepše izgledati. Treba voditi računa da se ipak ostavi dovoljno mesta između lukovica, jer će svaka od njih da stvori jos brojne postrane lukovice, pa će za nekoliko godina pokriti čitavu površinu. Nakon cvetanja visibabe stvaraju plodove od po nekoliko semenki, koje treba ostaviti na biljci, jer one sadrže specifična ulja koja privlače mrave, koji ih raznose, i na ovaj način se biljka razmnožava.

Zanimljivo je da seme visibabe raznose, ni manje, ni više nego – mravi! U svetu se visibabe intenzivno proučavaju, zbog specifičnih proteina i alkaloida koji se nalaze u njihovom tkivu. Smatra se da baš u ovom nežnom cvetu leži rešenje za borbu protiv Alchajmerove bolesti, i to u vidu galantamina koji čini njihove lukovice otrovnim. Galantamin je u većim količinama smrtonosan, a u malim količinama se koristi kao lek rane Alchajmerove i vaskularne demencije. Posebnu vrstu otrova proizvode za odbranu od isekata (mali proteini iz grupe aglutinina) i na taj način obezbeđuju svoj opstanak.

Smatra se da baš u ovom nežnom cvetu leži rešenje za borbu protiv Alchajmerove bolesti, i to u vidu galantamina koji čini njihove lukovice otrovnim. Galantamin je u većim količinama smrtonosan, a u malim količinama se koristi kao lek rane Alchajmerove i vaskularne demencije.

Visibaba se može gajiti i u saksiji, i u tom slučaju se presađuje leti, tokom perioda mirovanja. Saksija ne treba da bude izložena jakom suncu, jer visibaba preferira senovite prostore.