Promocija tradicionalne slovačke narodne nošnje i motiva slovačke kulture, ručno tkanog kulturnog nasleđa Srbije i prijateljstva dva naroda, koja već 250 godina žive zajedno u Staroj Pazovi i Sremu, bila je cilj prve Kolonije pletenja u ovoj opštini, koja je danas svečano zatvorena u prisustvu predstavnika Vlade i diplomatskog kora.
U staropazovskom Domu kulture okupile su se najbolje pletilje iz Pančeva, Sokobanje, Novog Pazara, Sremske Mitrovice, Velikog Gradišta, Kladova, Valjeva, Loznice i Bele Palanke i tokom tri dana izrađivale proizvode sa motivima sa slovačke narodne nošnje, koju u Staroj Pazovi svakodnevno nose lokalne „totice“. Među njima, bio je i izuzetno talentovan momak iz Sokobanje, koji se posvećeno bavi upredanjem prirodne vune i osmišljavanjem neobičnih mustri, a manifestaciju je priredilo udruženje Etno mreža, uz podršku opštine i turističke organizacije Stara Pazova i ambasada Slovačke i SAD u Beogradu.
– Slaveći saradnju i međusobnu podršku Srba i Slovaka, uz izuzetne radove žena koje predstavljaju stub te zajednice, sa ovog mesta šaljemo snažnu poruku. Kroz projekat „1.000 žena“ koji sprovodimo u saradnji sa Etno mrežom, sa zadovoljstvom mogu da kažem da smo uposlili 917 žena koje čuvaju našu tradiciju i pokazuju nam kako treba da izgleda budućnost generacija koje dolaze. Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost postoji od 2014. i nastavićemo da se zalažemo za jednake uslove za politički, kulturni i ekonomski život svih građana Srbije – rekla je potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja je posetila učesnice kolonije.
Zamenica predsednika opštine Stara Pazova Marina Savić naglasila je da Slovaci čine 12% lokalnog stanovništva i da ovaj dan služi kao ponos opštine na njenu multikulturalnost, zbog čega veruje da je ovo samo prva u nizu kolonija koje će se organizovati u ovom kraju.
– Sve je počelo od kolonija tkanja u Somboru, Pirotu i Novom Pazaru, da bismo krug proširili na tehniku pustovanja u Loznici i zlatoveza u Inđiji. U prethodnih šest godina organizovali smo ukupno 18 kolonija, kako bismo sačuvali naše stare zanate od zaborava. Pored stručnog programa, uvek organizujemo i diplomatske posete, kako bi kulturno nasleđe postalo pokretač lokalnog razvoja – saopštila je predsednica Etno mreže Violeta Jovanović i naglasila da je jedan od glavnih ciljeva udruženja otvaranje prve Etno galerije u Beogradu, u kojoj bi ovi radovi našli svoje mesto.
Na skupu su se obratili i ambasador Slovačke Republike u Beogradu Fedor Rosoha i ataše za kulturu i obrazovanje ambasade SAD Holi Zardus, koji su istakli značaj podrške ženama na lokalu, dok su svi prisutni pored ručnog rada, mogli da uživaju i u izložbi fotografija Pavla Surovog, direktora Kulturnog centra u Kisaču, koji je ovekovečio lepotu i vrednost slovenskih narodnih motiva.
