Spanać (lat. Spinacia oleracea) je prirodni izvor vitamina, minerala i vlakana. Pripada istoj porodici biljaka kao i cvekla, blitva, repa. Raste u područjima sa umerenom klimom, a najviše se proizvodi u SAD-u i u Kini.
Postoji veliki broj raznovrsnih sorti spanaća i hibrida, koje se prevashodno razlikuju u smislu sazrevanja. Neke od sorti i hibrida sazrevaju rano (viroflej, godry, gigantski, markiz, stoik), neke pripadaju srednjoj sezoni sazrevanja (blumesdel, leafy, burly, matador, mariska), dok su neki vrste i hibridi koji kasno sazrevaju (viktorija, korent, spokan). Sorte spanaće se takođe mogu razlikovati po fizičkim karakteristikama, kao što su veličina, oblik, tvrdoća listova, pa čak i u suptilnim razlikama u ukusu. U nastavku je opisana svaka od ovih sorti i hibrida spanaća, grupisanih po vremenu sazrevanja.
Ovo lisnato povrće bogato vitaminom C, vitaminom A koji je u obliku beta karotina, mineralima, makro elementima prvenstveno kalcijumom i gvožđem, gaji se u hladnijem periodu godine i kao predusev, naknadni usev i među usev. Gajenje spanaća kao među usev omogućava maksimalno iskorišćavanje proizvodnih kapaciteta plastenika.
Optimalne temperature za rast je 14-18 ºC dok više temperature nepovoljno deluju na rast biljaka.
U plodoredu spanać dolazi na drugo mesto i ima visoke zahteve za hranivima a zbog nakupljana nitrata najćešće se đubri sa 80-100 g/m² azotnih, fosfornih i kalijumovih đubriva koja su spororazgradiva.
Ozima setva se obavlja u oktobru mesecu a prolećna u februaru i martu. Setva se obavlja gustoredo na rastojanju od 10×10 cm količinom semena od 20-25 g/m².
Tokom vegetacije neophodno je održavanje temperature na 10-15 ºC danju a noću 5-8ºC. Više temperature mogu se regulisati provetravanjem. Usev je neophodno redovno zalivati, u početku manjim zalivnim normama a kasnije na 7-10 dana većim normama. Ako je usev slabije razvijen neophodno je jedno prihranjivanje kompleksnim đubrivom.
Berba počinje kada biljka razvije lisnu rozetu sa 5-6 listova, pa traje do cvetanja. Spanać se bere sukcesivno, otkidanjem pojedinačnih listova koji su dostigli odrešenu veličinu, tako da ostaje vegetativni vrh, gde listovi nastavljaju sa rastom.
