Prema preliminarnim rezultatima Srbija je u 2021. izvezla voće i povrće u vrednosti od skoro 800 miliona evra, što je apsoluti rekord kada je u pitanju ova grana proizvodnje. Da bi sve funkcionisalo kako treba u čitavom lacnu od proizvođača, preko hladnjačara i izvoznika, a roba stigla do inostranog tržišta potreban je adekvatan transport. Upravo je transport voća i povrća u rashladnim kontejnerima bila glavna tema na nedavno održanom međunarodnom sajmu Agro Belgrado 2022. Na jednom mestu našli su se proizvođači, izvoznici i transportne kompanije koji su ukazali na veliki izvozni potencijal naše zemlje posebno kada je u pitanju voće. Reči je bilo i izazovima i unapređenju proizvodnje kako bi roba u najboljem stanju stigla do krajnjeg kupca.
Srbija voćarska zemlja
Državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević istakao je da Srbija tipična voćarska zemlja koja godišnje proizvode oko 1,5 miliona tona voća sa 190.000 hektara od čega 30 posto plasiramo na tržištima u inostranstvu.
– Najviše izvozimo malinu, kupinu, jabuku, smrznutu višnju i borovnicu. U svetu postoji velika potražnja za jagodičastim voćem i tu je naša šansa. Ako pogledamo površine i trend u Upravi za agrarna plaćanja prilikom potražnja za subvencijama možemo reći da se pre svega podiži zasadi jabuke, leske i jagodičastog voća. Mi kao ministarstvo trudimo se da kroz subvencije pokrijemo sve od pripreme zemljišta do podizanja zasada do izgradnje skladišnih kapaciteta – rekao je Stanojević.
On je naglasio da kvalitet jednog proizvoda koji ide u izvoz zavisi od kvaliteta, mogućnosti transporta određene sorte do načina čuvanja voća do momenta transporta.
– Naši voćari i povrtari treba da podignu tehnologiju gajenja na zavidan nivo kako bi njihovi proizvodi bili konkurentni na svetskom tržištu. Pored kvaliteta i kvantiteta u fokusu ministarstva poljoprivrede je stvaranje dodate vrednosti kroz jačanje prerađivačkog kapaciteta, organske proizvodnje i zaštite geografskog porekla – rekao je on.
Kao dobar primer zaštite geografskog porekla čime se podiže cena proizvoda on je naveo ariljsku malinu i begečku šargarepu čija proizvodnja je udvostručena za samo poslednjih godinu dana zahvaljujući dobrom plasmanu na inostranom tržište.
O samom transportu proizvoda, posebno na daleka tržišta kao što su Amerika, Kanada, Kina ili Indija govorila je Mirjana Matović iz beogradske kancelarije Mediterranean Shipping Company (MSC) jedne od najvećih transportnih kompanija u svetu. U pitanju je jedan je od globalnih lidera u kontejnerskom prevozu robe koji pokriva 500 svetskih luka na više od 230 servisnih ruta i flotom od 600 modernih brodova. Prema njenim rečima u Srbiji je u prvoj polovini 2021. uočen porast izvoza za 13,6 posto u odnosu na isti period 2020. a najviše se izvozila smrznuta malina i žitarice.
– Naša najveća prednost je bogato iskustvo koje smo u transportu robe sticali više od 50 godina, ali i moderni kontejneri za prevoz robe koji garantuju da će proizvod koji se transportuje zadržati svoj kvalitet do konačne destinacije. Za transport srpskog voća i povrća koriste se rifer kontejneri, dok o robi koja se prevozi na ovaj način brine tim od 1000 stručnjaka naše kompanije – rekla je Matović.
Šta su rifer kontejneri?
Rifer kontejneri su specijalizovani transportni, rashladni kontejneri koji omogućavaju prevoz robe u gotovo neizmenjenom stanju od trenutka utovara do isporuke. To praktično znači da voće i povrće koje se transportuje ne gubi svoja svojstva tokom 35 do 40 dana prevoza brodovima. Prilikom transporta smrznutog programa roba unutar kontejnera formira jedinstvenu celinu bez prostora između tereta i zidova jedinice kako bi vazduh nesmetano cirkulisao. Za prevoz ohlađenih ili svežih proizvoda koristi se poseban režim kako bi sveže voće i povrće do krajne destinacije stiglo u gotovo neizmenjenom stanju.
– U rifer kontejnere mogu da se ubace i fleksi tank vreće za transport tečnosti kao što su ulja, sokovi, sirupi… Onog trenutka kada se roba utovari u Srbiji u rifer kontejner to znači da ona ostaje pod određenim temperaturnim režimom i tako treba da ostane do krajnje destinacije – objasnila je Matovićeva.
Ona je naglasila da svi kontejneri zapečate i transportuju u skladu sa zakonom i izvoznom dokumentacijom, a proveru može da vrši samo carina. Govoreći o problemima, tačnije o izazovima kada je u pitanju posao u Srbiji ona je navela još uvek nedovoljno izgrađenu infrastruktura i distributivne centre za preuzimanje robe. Dok to ne bude rešeno MSC šalje svoje kamione za transport do proizvođača ili izvoznika ukoliko postoji adekvatan prilaz. Takođe, otvoreni su za sva pitanja proizvođača i izvoznika kada je u pitanju transport, ali i način skladištenja i pakovanja robe za izvoz. Svaka pošiljka se elektronski prati tako da pošiljalac u svakom trenutku zna gde mu se nalazi kontejner s robom i kada tačno stiže na željenu destinaciju.
Ovakva vrsta prevoza, prema rečima Novice Kostića iz kompanije „Lukafood“ iz Beograda koja se bavi izvozom smrznute organske maline i kupine dodatno utiče na cenu proizvoda.
– Evidentan je rast izvoza posebno na tržište Amerike i Kanade što je novina za nas. Što se tiče saradnje sa MSC zajednički smo prevazilazili sve probleme i mogu samo da kažem da nam ni jedan kilogram maline nije potonuo – rekao je on.
Kostić je ukazao i na probleme s kojima se najčešće susreću i istakao da do sada nisu imali nijedan mikrobiološki problem odnosno otapanje smrznute maline i kupine iako brodom putuje i do 40 dana.
– Najveći problem su nam ostaci pesticida i sam kvalitet hrane, i eventualni virusi. Proizvođači koji žele da svoju robu izvoze na zahtevna američka i kanadska tržišta moraju da znaju da pesticidi koje koriste moraju da budu usklađeni sa propisima tih zemalja kako bi njihova roba imala dobar plasman na tamošnjem tržištu – rekao je Kostić.
On je posebno naglasio da proizvođači i hladnjačari kao prvi u lancu treba da povedu računa o problemima jer je svima u interesu da krajnji kupac bude zadovoljan. Samo tako možemo da igramo ozbiljnu tržištnu utakmicu na svetskom nivou.
