Iz srca Bačke prva plantaža kivija u Temerinu

Porodica  Betine  Šuranji, iz Temerina bavi se poljoprivredom kivija.

„Počeli smo sa idejom da se bavimo organskom proizvodnjom. Na ideju je došao moj otac  Jožef Žunji, prve plantaže kivija  video je u Mađarskoj, i poželeo je da taj model uzgoja primeni i u Srbiji. Prve godine su bile eksperimentalne,  priča nam Betina i dodaje: Imamo  1,4 hektara plantaže u Temerinu. Pola hektara su zasadili 2014.godine, a zatim 2017.godine zasadili su ostatak.

Kada su sadnice počele da daju ozbiljniji rod, u posao su se uključile i mlađe generacije. Betina Žunji Šuranji, vlasnikova ćerka se u proizvodnju uključila pre par godina. Od nedavno je, od svog oca, preuzela rukovođenje gotovo svim segmentima te proizvodnje. Kako kaže, reč je o proizvodnji koja zahteva mnogo finansijskih ulaganja, ali i strpljenja, budući da je potrebno da prođe minimum 5 godina do prve berbe kivija.

„ Ako sve bude išlo po planu, berba 2022.godine biće organski proizvoid, kaže nam Betina i dodaje: Proizvodnja kivija je dosta zahtevna što se tiče održavanja, ne može se koristiti mehanizacija umesto ručnog rada. Neophodno je sve ručno raditi što zahteva dosta vremena“.

Bez zalivnog sistema, proizvodnja kivija bila bi nezamisliva, kaže Betina. Ističe da su se u to i sami uverili, na oglednoj parceli, na koju svesno nisu instalirali sisteme, te im je rod podbacio. Sami plodovi su bili sitniji. Kivi se orezuje kada je biljka u mirnom stanju, i na početku vegetacije. Betina ističe da izdanci donose plodove svake druge godine, te se donji izdanci orezuju i zamenjuju gornjim. Rezidba se vrši zimi, kao kod vinove loze. U maju se formiraju prvi cvetovi, koji se oprašuju, nakon čega nastaju plodovi. Oni su okruglog ili eliptičnog oblika, maljave kore, a unutrašnjost im je zelena i mesnata.

Od ženskih sorti najrasprostranjenija je Hayward, a od muških Tomuri, za koje su se i naši domaćini opredelili. Reč je o visokootpornim sortama, koje ne zahtevaju hemijski tretman.

Poseduju dva sistema gajanja, na prvom delu plantaže je zastupljen novozelandski sistem G3. A na proširenom delu je  iitalijanci T sistem. Kada postave i T  sistem, uporediće razliku kada je u pitanju prinos, koliko zahtevaju rada ta dva različita sistema. Naša sagovornica kaže da usled manjka literature i nemogućnosti da provere sa nekim jer se u okolini niko ne bavi proizvnodnjom kivija, žele da probaju oba sistema i da se uvere koji će za njih biti bolji. Što se tiče prinosa, u idealnim uslovima može se dobiti i do 20 tona kivija po hektaru.  Kod njih mali problem predstavlja mraz tokom proleća, a tokom zime prežive bez problema. Ako je biljka u mirnom stanju mraz joj nista ne može, ali kada krenu sokovi onda može da dođe do oštećenja. Ispričala nam je da su upravo oni imali takav slučaj, da je celu plantažu uništio mraz. Ono što je interesantno da nije kao kod kajsije, da se uništi samo cvet, nego se uništi i cela biljka. Nakon toga su ponovo krenuli iz početka. Prvobitna ideja je prodaja kivija, a sada kada je prva godina žele i da plasiraju na tržište. S obzirom da je u pitanju organski proizvod, cena je drugačija i kaže da teško prođe pošto nažalost i dalje nisu na tom nivou da bi prodali proizvod po ceni po kojoj zaista vredi. Ne predaju se, kažu da ako u našoj zemlji ne bude išlo, razmisliće o izvozu.

Betina Šuranji
Betina Šuranji

Zajedno sa bakom i sa majkom napravile su za Sajam turizma koji je nadavno održan  Beogradu i džem od kivija.  U pitanju je domaći džem, koji je trenutno za degustaciju ali primarno žele da prodaju kao sirovo voće. Ako se ljudima svidi i zainteresuju se za džem, kaže da će se i u tome oprobati, ili nekih drugih raznih proizvoda. Što se tiče zemlje u Temerinu, gvožđe zahteva da se dopuni. Pošto je organska proizvodnja, postoje tačno određena sredstva koja se mogu koristiti koja država odobrava, postoji zvanična lista proizvoda koji se mogu koristiti. Zalivanje je jako važno, bez zalivnog sistema ne vredi. Sorte koje koriste su tomori i hajvat.

Za sada su berbu obavljali u krugu porodice i prijatelja, odu na salaš, druže se ceo dan, rade. U hladnjači se čuva kivi u idealnim uslovima što znači da temperatura mora biti od 0 do 5 , od 90 do 95 % vlage, može čak i do pola godine da se čuva. Oni su brali početkom novembra, a još je voće zdravo, ukusno i kvalitetno. Kaže da je sada novi izazov kako prodati. Naučili su kako da ga proizvedu, a još treba razraditi na tržištu. Što se tiče ograde i zalivnog sistema konkurisali su za pokrajinsku subvenciju, tako im je država pomogla. Postoje razne subvencije što se tiče organske proizvodnje, za koje kako navodi još nisu iskoristili, postoje povratna sredstva za te troškove koje treba da plate za kontrolne kuće i tu priliku će iskoristiti.

Povezano

Iz ove kategorije

Zaštita šljive

Zasadi šljiva, kako saopštavaju iz Prognozno-izveštajne službe (PIS) se trenutno nalaze u fazi razvoja plodova,