Poleganje strnih žita

Ilustracija: Strna žita, foto: ns seme
Ilustracija: Strna žita, foto: ns seme

Poleganje strnih žita oduvek je bio problem kod naših poljoprivrednih proizvođača . Evo nekih osnovnih smernica stim u vezi.
Najčešće poležu ozima žita: ječam, pšenica, raž, a ređe prava kao kukuruz, sirak, proso.
Kod strnih žita to se najčešće dešava između klasanja, cvetanja i sazrevanja. Ukoliko žita ranije polegnu utoliko su štete veće, mada su štete velike i pri kasnijem poleganju usled otežane žetve i gubitaka koji pri tome nastaju. Štete od poleganja se ispoljavaju na različite načine:
– može da dođe do slabije oplodnje,
– do jačeg napada gljivičnog oboljenja,
– najčešće je slabije nalivanje zrna.
Uzroci poleganja su brojni. Ranije se smatralo da je osnovni uzrok slabo stablo, usled nedostatka silicijuma u ćelijskim zidovima. Kod savremenih sorata, sa čvrstom stabljikom, otpornih na poleganje taj nedostatak je delimično otklonjen, pa ipak i takve sorte mogu da polegnu pod dejstvom drugih uzroka:
– Usled nedostatka svetlosti kod preterano guste setve ili jednostranog i preteranog đubrenja azotom. Usled gustog useva i preterane bujnosti dolazi do nedovoljne osvetljenosti, pa se donji članci izdužuju nastaje etioliranje, biljke postaju nežne i poležu,
– Usled prirodnih nepogoda (jakih olujnih kiša i grada)
– usled navodnjavanja u kasnim fazama kada se žita usled težine na raskvašenom zemljištu izvaljuju,
– usled gljivičnih oboljenja i oboljenja koja napadaju donje članke.
Da bi se izbeglo poleganje preduzimaju se direktne i preventivne mere borbe.
Najvažnije preventivne mere su:
– Izbor sorte sa čvrstom stabljikom,
– Pravilan način setve (najbolji raspored biljaka da se svetlost što bolje iskoristi),
– Izbegavanje jednostranog đubrenja azotom,
– Đubrenje kalijumovim đubrivima u ranim fazama razvića.
Najvažnije direktne mere su : drljanje useva u cilju razređivanja biljaka, valjanje u istom cilju, zakašanje jako razvijenih i bujnih useva. Sve su to stare klasične mere. U novije vreme se primenjuju inhibitori rasta, koji utiču na smanjenje porasta donjih članaka.
Polegla žita mogu se donekle i sama podići, zahvaljujući intenzivnom porastu ćelija i lisnim kolencima i ispravljanju stabla.
Pre setve strnih žita, najpre napraviti plan setve, odnosno obratiti pažnju na sve gore navedene faktore koji se velikim delom mogu izbeći a samim tim smanjićemo u startu gubitke nastale poleganjem useva.

Povezano

Iz ove kategorije

Patogen lista višnje

Pegavost lišća višnje je najznačajnji patogen lista u proizvodnji ove voćne vrste, i u proizvodnim