Suncokret vodi poreklo iz Južne Amerike odakle je preveden u kulturnu formu. Kod nas se najviše gaji u Vojvodini.
Znašaj-Suncokret se gaji radi zrna u kome se nalazi ulje. Upotreba ulja veoma je raznovrsna, i služi za ishranu ljudi i životinja. Od svih ulja ono se najviše upotrebljava. Vrlo prijatnog je ukusa i bogato vitaminima(A,D,E i K). U 100 kg.apsulutno suvog semena nalazi se 46-50 kg.sirovog ulja,16-20% sirovih proteina i 24-27% ljuske. Mlade biljke mogu se koristiti za pravljenje silaže (na početku cvetanja) i kao zelena hrana (u vreme formiranja glavica),stablo se može upotrebljavati za loženje, cvetovi su dobra paša za pčele.
Morfološke i fiziološke osobine – Koren suncokreta je vretenast i dobro razvijen i u početku vegetacije do cvetanja brže se razvija od nadzemne mase. Stablo je u početku sočno a kasnije odrveni visine 1-4 m. List je na dugoj lisnoj dršci,krupno srcastog oblika. Cvetovi su skupljeni u cvast glavicu i može biti jedna ili više cvasti. Cvasti su posednute sa dve vrste cvetova: jezičastim (neplodnim) i cevastim (plodnim). Jezičasti cvetovi nalaze se po obodu glave, obojeni su žučkasto i služe da privuku insekte radi oplodnje plodnih cvetova. U unutrašnjosti glave nalaze se plodni cvetovi. Cvetanje je neravnomerno i ide od oboda glave ka centru. Cvetanje traje 8-10 dana. Plod je semenka koja sadrži 50-60% ulja, a vegetacija traje 70-150 dana.
Agroekološki činioci – Suncokret ima veliki i specifičan zahtev prema agroekološkim činioma. Seme klija na 3-5⁰ C, povećanjem temperature klijanje semena i nicanje biljaka se ubrzava. Optimalni uslovi za porast i razviće biljaka su od 20-25⁰C. Kada srednja dnevna temperatura pređe 25⁰C smanjuje se sinteza ulja u semenu. Mlade biljke mogu da izdrže mrazeve od -5⁰C do -6⁰C.
Potreba suncokreta za vodom je velika jer razvija veliku vegetativnu masu. Najveće potrebe su od pojave glavice do cvetanja i u vreme nalivanja zrna. I pored velike potrebe za vodom, suncokret dobro izdržava kraću sušu zbog dobro razvijenog korena. Suncokret traži vrlo plodno, duboko i vlagom obezbeđeno zemljište. Od svih okopavina najbolje podnosi zaslanjena zemljišta. Treba ga gajiti u plodoredu jer iscrpljuje zemljište, napada ga veliki broj štetočina, bolesti. Na istu parcelu treba da dođe posle 4-5 godina. Dobri predusevi su pšenica, jednogodišnje mahunarke. Dobar je predusev za većinu biljaka.
Đubrenje – Suncokret ima veliku potrebu za đubrenjem. Đubri se mineralnim a stajnjakom samo na jako siromašnim zemljištima. Količina hraniva je N 40-60 kg/h, P 80-120 kg/hi P 60-100 kg/h.
Obrada zemljišta – Suncokret veoma povoljno reaguje na pravilnu i pravovremenu obradu zemljišta. Obrada zemljišta treba da bude što ranije, pogotovu ako se radi o lošijim i zakorovljenim. Ranijom obradom postiže se veći prinos i seme boljeg kvaliteta. Način obrade zemljišta zavisi od preduseva. Ako mu predhodi strno žito sa obradom trba početi odmah po skidanju useva ljuštenjem strništa. Krajem avgusta ili početkom septembra zemljište treba orati na punu dubinu. Rano u proleće čim je moguće ući u njivu, izvršiti zatvaranje brazda i nekoliko dana pre setve fino pripremiti (setvospremačiti) i ostaviti da se zemljište slegne.
Setva – Seme suncokreta treba da je zdravo, čisto ,zrelo, krupno i da ima klijavost od 95%. Iako suncokret dobro izdrži kasne proećne mrazeve, suviše rana setva nije za preporuku, jer mlade biljke zahtevaju skladnost porasta i razvića u početku vegetacije. Na nižim terenima treba ga sejati od 1-15 maja, a na ostalim između 15 i 25 aprila. Količina semena je 5-10 kg/h, dubina setve je od 4-7 cm.
Nega – U mere nege spadaju valjanje posle setve ako nema dovoljno vlage, proređivanje,kultiviranje, zaštita od korova, navodnjavanje.
Žetva – Vreme žetve suncokreta ima veliki značaj na visinu prinosa i kvalitet semena i radi se kada je u fazi fiziološke zrelosti u kome seme sadrži 25-32% vlage. Deset dana od fiziološke zrelosti prinos semena se zadržava na istom nivou a sadržaj vlage u njemu smanjuje i ovaj period je najbolji za žetvu suncokreta. Prema tome suncokret se vrše 35-45 dana posle masovnog cvetanja biljaka. Međutim ukoliko biljke i seme sadrže više vlage nego što treba neophodno je uraditi desikaciju.
