Zlatne ruke Ivana Savića iz Klenje kod Bogatića

Ivan Savić iz sela Klenje kod Bogatića ima zlatne ruke. Sve što zamisli to može i da napravi sa svojih deset prstiju od lima i metala u svojoj radionici „Metal IS Klenje“. Posebno je ponosan na reparaciju starog IMT traktora koji je po godinama stariji od njega, a koji je sredio i reparirao da sija kao da je nov.
– Još kao dete uz oca sam stalno bio u radionici i naučio sam bravariju i mehaniku popravljajući traktore i kombajne. Posle završene srednje mačvanske škole upisao sam Poljoprivredni fakultet, smer agroindustrijsko inženjerstvo. To je pre sedam godina bio novi, inovativni smer koji je osmislio pokojni profesor Todor Janjić – ispričao je za Agrobiznis magazin ovaj vredni mladić.

Ostala samo instrument tabla

U dvorištu radionice parkiran je jarko crveni IMT traktor koji izgleda kao da je upravo sišao sa fabričke trake iako se ovi traktori ne proizvode više od tri decenije.
– Radili smo komplet haubu, stenu i odradili smo kabinu. Ostala je stara instrument tabla zato što nismo imali visoko vreteno volana, pa nova je dolazila tik ispod kruga volana koji ne može da se mota, tako da to nismo hteli da prepravljamo. Sve drugo je rađeno iznova u kompletu – opisuje Ivan pokazujući šta je sve uradio na starom traktoru koji sija novim sjajem.
Kako objašnjava svaka traktorska kabina je drugačija, ima određene oscilacije pa je preciznost u izradi blatobrana presudna.
– Blatobrane i krov mogu da uradim za dan. Uz trenutne mašine koje imam ne treba mi više od nekih osam do devet sati rada u proizvodnji. E sad ostaje tu skidanje stakla, uvek su tu zapekli šrafovi pa kako ih skinuti… Kada se blatobrani urade potpuno po meri, sve se dodatno proverava, a potom se nose na peskiranje i sledi farbanje boju koju želi kupac. Kada se sve to završi pažljivo se montiraju na reparirani ram i cevi roštilja kabine. Po želji mušterije dolaziće i tapaciranje kompletne kabine – ispričao je Ivan.
Glavni pomoćnik mu je brat koji radi u jednoj firmi u Bogatiću, a posle posla pomaže Ivanu u radionici. On je po struci metalostrugar i njegova specijalnost su mešaone za stočnu hranu kapaciteta od 200 do 2.500 kilograma.
– Za mene je izazov da stari, propali traktor sredim da bude kao nov. Najviše propadne krov i blatobrani koji su očerupani, polomljeni i iskidani ali je važno da ostane zdrav ram i cevi roštilja kabine, sve drugo mi možemo da popravimo i doteramo – rekao je on.

Majstorska radionica

U Ivanovoj majstorskoj radionici svega ima, a on tačno zna gde mu se šta nalazi.
– Imam mehaničke makaze za sečenje lima marke Jelšingad starije generacije koje seku lim do pet milimetara. Tu je i ponos naše radionice presa marke Darley, 200 tona pritisak uz adekvatnu prizmu može da savija lim debljine 25 milimetara. Trenutno imamo alate do sedam milimetara i savijemo na 3.100 milimetara radne dužine. Posvećen sam poslu volim kad moj proizvod ugleda svetlost dan, kada se mušterije jave jer su čule od komšija da sam im nešto dobro uradio. Možda ne izgleda tako na prvi pogled, ali mašinstvo i bravarija je izuzetno kreativno – istakao je Ivan.
Ono što on napravi prodaje se ne samo u Srbiji već i regionu.
– Naša limarija preko nekih trgovaca stizala je do Rumunije, Bugarske, Moldavije i Hrvatske. Najprepoznatljiviji smo po poklopcima adaptera i berača, a dobro idu i blatobrani, kabine odnosno limarija za traktore i kombajne – dodao je on.
Da ovaj mladić ima zlatne ruke, i može da napravi sve što poželi dokaz je gorionik za pelet koji stoji u njegovoj radionici, a kroz koji se greje ne samo njegov radni prostor, već i kompletna kuća, odnosno nekih 250 kvadrata. I taj gorionik je njegovih ruku delo.
– Imali smo originalni Centrometaolov gorionik, a problem je nastao kada smo ni ne sluteći ove godine kupili jako loš pelet. Svaki džak je bio na pola ugrudvan i grejanje nije funkcionisalo. Da bacimo pelet koji košta 36, 37 dinara po kilogrami nije dolazilo u obzir. Zato smo za jedan dan napravili novi gorionik koji sada osim peleta ima i dodavač za seckano granje. Još je ostalo da prepravimo stari silokombajn koji će da secka granje i grejanje tokom zime je potpuno rešeno – kazao je on.
Kad nije u radionici Ivan je sa bratom na njivi. On i njegova porodica zajedno sa svojim i zakupljenim parcelama obrađuju 30 hektara.
– Sejemo kukuruz, pšenicu i suncokret. Pšenica je sada u fazi rasta videćemo šta će biti, bačeno je đubrivo sad je sve, što se kaže, u Božjim rukama. Prošle godine smo bili prezadovoljni prinosom pšenice. Imali smo negde oko 8,5 tona po hektaru što je za područje Mačve iznad proseka – zaključio je naš sagovornik.

Povezano