Srbija ima izuzetan potencijal za uzgoj i izvoz lekovitog bilja

Ilustracija: lekovito bilje, foto: Marko Miladinović
Ilustracija: lekovito bilje, foto: Marko Miladinović

Sakupljanje i uzgoj lekovitog bilja u našoj zemlji ima bogatu i dugu tradiciju. Malo je poznato da je Srbija osamdesetih godina prošlog veka bila najveći izvoznik lekovitog bilja u Evropi. Najznačajnije mesto u ovoj oblasti pripada Institutu za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ koji je 72 godine vodeća institucija i baza znanja u oblasti lekovitog bilja ne samo u Srbiji već i na Balkanu. Od kada je na čelo ovog Instituta pre godinu dana došao dr Milan Lukić, proizvodnja je povećana za 30 posto u odnosu na 2020. što je ovoj instituciji omogućilo novi razvojni uspon.

Koliko je Srbija bogata lekovitim biljem? Koliko se samoniklog lekovitog bilja sakupi, a koliko uzgaja u Srbiji?

– U našoj bogatoj flori ima više od 700 biljnih vrsta sa lekovitim svojstvima, dok je 400 registrovano kao lekovito bilje od kojih se 280 vrsta smatra industrijskom sirovinom. Pogodna područja za rast i sakupljanje samoniklog lekovitog bilja su Stara planina, Tara, Deliblatska peščara, Fruška gora, Maljen, Prokletije, Suvobor, Medvednik, Sićevačka klisura, Sokobanja… Sakupljanjem lekovitog bilja se bavi i od toga živi 4.000-5.000 ljudi, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi.
Površine pod plantažnim zasadima lekovitog bilja u Srbiji su između 1.700 i 3.čavan000 hektara što je veoma malo imajući u vidu pogodne zemljišne i klimatske uslove. Procenjuje se da ove površine mogu biti dva-tri puta veće. Plasman lekovitog bilja je praktično zagarantovan jer je potražnja ogromna. Recimo, ljudi u Srbiji su za dva meseca prošle godine, u nadi da će ojačati imunitet, potrošnju lekovitog bilja izjednačili sa godišnjom prodajom pre pandemije. Gajenje lekovitog bilja je najviše zastupljeno u Vojvodini, prvenstveno na jugu Banata gde se najčešće uzgaja kamilica, nana, matičnjak, bosiljak, peršun, nešto manje korijander, crna i bela slačica, valerijana, morač…

Institut „Dr Josif Pančić“ je sinonim za kvalitet, efikasnost i bezbednost. Šta je najveća prednost vaše ustanove?
– Institut za prouje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ je jedinstvena institucija u kojoj je ostvarena uspešna veza između naučno-istraživačkog rada i primene znanja u sopstvenoj proizvodnji. Od oko 150 zaposlenih 29 su naučni radnici (20 doktora nauka) i 24 sa fakultetskim obrazovanjem iz oblasti farmacije, agronomije, hemije, biologije, tehnologije… Institut na tržište plasira oko 300 proizvoda. Pored dobro poznatih raznih vrsta čajeva u asortimanu imamo biljne kapi (tinkture i ekstrakti) proizvode na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda, polučvrste farmaceutske i kozmetičke proizvode… Svi naši proizvodi sadrže isključivo sirovine poznatog porekla i proizvode se pod nazorom stručnjaka što garantuje visok kvalitet što je osnovna misija Instituta. Biljni čajevi, recimo, proizvode se po tradicionalnim recepturama u skladu sa najnovijim naučnim dostignućima, i domaćim i svetskim propisima. Zato i jesmo prepoznati kao lider na srpskom i regionalnom tržištu lekovitog i aromatičnog bilja, a naši proizvodi se po kvalitetu izdvajaju u odnosu na sve druge.

Na koji način je organizovana proizvodnja kod vas?

– Proizvodna delatnost Instituta organizovana u okviru agronomskog i farmaceutskog odseka. U okviru agronomskog na 60 hektara u Pančevu gajimo kamilicu, matičnjak, pitomu nanu, morač, uskolisnu bokvicu koji se koriste u farmaceutskoj proizvodnji. Značajne količine lekovitog bilja proizvode i naši kooperanati, dok se biljne sirovine određenih vrsta uvoze mahom iz okolnih zemalja. Institut raspolaže potrebnim kapacitetima za sušenje, primarnu preradu, proizvodnju etarskih ulja čime se obezbeđuju sirovine za proizvodnju svih farmaceutskih preparata, ali i skladištenje lekovitog bilja i gotovih proizvoda na oko 4.400 kvadrata. Odsek farmaceutske proizvodnje obuhvata veliki broj proizvoda iz programa biljnih čajeva (jednokomponentni, mešavina biljnog čaja, filter čajevi), biljne kapi, tinkture, ekstrakti (tečni, gusti, suvi), rastvori za oralnu upotrebu, kapsule, proizvodi na bazi meda, gelovi, kreme i druge proizvode.
Naš institut je jedinstven i po proizvodnji ex tempore proizvoda prema zahtevima potrošača dobijenih u našim apotekama ili putem direktne elektronske komunikacije sa korisnicima.

Ima li mesta za Srbiju na svetskom tržištu lekovitog bilja?

– Oko 20% naših proizvoda se izveze na tržište BiH, Crne Gore, Makedonije, a nešto manje količine i u SAD. Na globalnom nivou potražnja za lekovitim i aromatičnim biljkama je ogromna. Procena je da je svetska trgovina ovim proizvodima u 2020. dostigla 100 milijardi dolara, a da će za šest godina dostići 390 milijardi dolara. Prema podacima PKS naša zemlja godišnje izveze više od 3.000 tona lekovitog bilja u zemlje EU, Rusije, Turske, države regiona, SAD i Kinu u vrednosti od 20 miliona dolara. Srbija uglavnom izvozi sirovine i poluproizvode, nedostaju nam finalni proizvodi na bazi lekovitog i aromatičnog bilja čime bismo dodatno ojačali naše izvozne šanse koje su inače odlične u ovom sektoru.

Po struci ste agronom i bili ste direktor „Instituta za voćarstvo“ u Čačku. Koliko vam to znanje i iskustvo pomaže sada?

– Diplomirao sam na opštem smeru Agronomskog fakulteta u Čačku, gde sam stekao osnovna saznanja iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje. Iskustvo koje sam stekao u Institutu za voćarstvo u Čačku mi je od ogromnog značaja, jer obe institucije slično funkcionišu s tim što je rad u Institutu „Dr Josif Pančić“ daleko kompleksniji. Ali zahvaljujući zaista sjajnom naučnom timu i ostalim saradnicima verujem da ćemo tek pokazati šta umemo i možemo. Od kako sam došao na čelo Instituta postigli smo odlične rezultate u oblasti naučno-istraživačkog rada, ali i povećali obim proizvodnje za 30% u odnosu na 2020. što je zaista sjajan rezultat. Moja znanja iz oblasti lekovitog bilja su bila veoma skromna. Međutim, moja želja za izučavanjem lekovitog i aromatičnog bilja je utoliko veća jer je ovo jedna izuzetno zanimljiva i važna oblast od ogromnog značaja u prevenciji zdravlja stanovništva. S obzirom na velike obaveze na poziciji direktora Instituta, naučno-istraživačkim i stručnim radom se bavim mahom van radnog vremena.

 

Povezano