Vinova loza se razmnožavala reznicama i uzgajala na sopstenom korenu sve do kraja 19. veka kada je iz Severne Amerike u Evropu preneta zemljišna vaš filoksera, koja je u kratkom roku uništila zasade vinove loze. Prisustvo filoksere na tlu Evrope tj. u Francuskoj registrovano je 1868. godine. Danas je više od 80 % vinograda širom sveta podignuto sa loznim kalemovima pri čemu se vioka neke sorte V. vinifera kalemi na podlogu neke američke vrste roda Vitis ili na međuvrsne hibride vrsta roda Vitis. Većina loznih podloga koje se danas koriste su hibridi tri vrste: V. berlandieri, V. riparia i V. rupestris.
– Za upotrebu loznih podloga filoksera nije jedini razlog, one se koriste i u područjima gde nje nema kao što su Čile ili Australija. Upotreba loznih podloga je postala obavezna, a sam izbor nije jednostavan i mora biti vrlo pažljiv s obzirom na činjenicu da se l. podloga nakon sadnje ne može menjati i eventualne greške napravljene u startu mogu nas pratiti tokom čitave proizvodnje. Prilikom odabira lozne podloge voditi računa o nekoliko opštih uslova kao što su:
– otpornost l. podloge na filokseru i nematode
– otpornost l. podloge na sušu
– otpornost na kreč i zaslanjena zemljišta
– dobar afinitet između podloge i sorte
– sposobnost dobrog ožiljavanja reznica loznih podloga.
Lozne podloge se inače prema svom poreklu razvrstavaju u tri grupe:
– Američke vrste l. podloga ( podloge dobijene selekcijom u okviru pojedinih američkih vrsti)
– Američko američki hibridi ( podloge dobijene međusobnim ukrštanjem pojedinih američkih vrsti)
– Evropsko – američki hibridi ( podloge dobijene ukrštanjem nekih sorti evropske plemenite loze i američkih vrsti)
Podloge svake grupe imaju određene specifičnosti i manje ili više utiču na ispoljavanje osobina nakalemljenih sorti vinove loze, pa je pravilan izbor podloge za određenu sortu u datim klimatsko zemljišnim uslovima od velikog značaja i garant je rentabilne proizvodnje grožđa visokog kvaliteta.
