Ukrajina je jedan od najvećih izvoznika kukuruza, pšenice i zobi u Evropsku uniju. Pre sukoba sa Rusijom ova zemlja je izvozila 6 miliona tona žitarica mesečno. U martu je izvezeno tek 300.000 a u aprilu 923.000 tona. Skoro 25 miliona tona žitarica, prema rečima Gutereša, zaglavljeno u Ukrajini i ne može da napusti zemlju.
On je upozorio da ukoliko se ovaj problem ne reši što pre, i ne obezbedi hrana za gladni narod Afrike, vrlo brzo se može očekivati novi talas od nekoliko miliona izbeglica iz afričkih zemalja, pre svega na prostoru EU.
Ovo bi dodatno moglo da uznemiri već nervozne stanovnike zapadno-evropskih zemalja koji se suočavaju sa nezapamćenim talasom poskupljenja. Šta reći kada danas flaša ulja u većini zapadnoevropskih zemalja košta oko 5 evra, pri čemu su mnoge zemlje bile primorane da uvedu ograničenja kada je u pitanju kupovina ove osnovne životne namirnice.
Ovo nije neočekivano ako se uzme u obzir da je Ukrajina najveći proizvođač suncokreta i suncokretovog ulja u Evropi. Podaci govore da je pre sukoba sa Rusijom samo na tržište EU izvozila 200.000 tona ulja mesečno. Poređenja radi, u periodu od 27. februara, znači tri dana nakon izbijanja sukoba sa Rusijom, do 1. maja Ukrajina je na evropsko tržište izvezla tri puta manje ulja, tačnije svega 260.000 tona za nešto više od dva meseca. Inače, ove dve zemlje prema podacima Međunarodnog trgovinskog centra iz 2020. pokrivaju 57 posto svetskog tržišta suncokreta i suncokretovog ulja. Preciznije, Rusije učestvuje sa 39 odsto ukupnog izvoza u svetu, dok je izvoz iz Ukrajine 18 procenata.
– Srbija je zemlja hrane i u našoj zemlji ima dovoljno pšenice, kukuruza, ulja, brašna, mleka i drugih poljoprivrednih proizvoda koji su neophodni za naše stanovništvo. Snabdevenost domaćeg tržišta je stabilna, imamo višak hrane pa je Vlada odobrila izvoz dodatnih količina žitarica – rekao je početkom maja ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Dovoljno je ući u prvu prodavnicu i videti da su normalno snabdevene, a ulje košta oko 200 dinara, odnosno 1, 6 evra, što je trenutno najniža cena u Evropi.
Poremećaji na tržištu hrane i visoke cene na globalnom nivou ujedno su i nova šansa za Srbiju. To su, po svemu sudeći, prvi shvatili ratari, pa je ovog proleća posejano rekordnih 250.000 hektara suncokreta. U ovako neizvesnoj situaciji na svetskom tržištu ulja ovo će doneti dodatnu sigurnost na domaćem tržištu, a biće, verovatno, i za izvoz i to u trenutku kada će se flaša ulja plaćati „suvim zlatom“.
