Visoka temperatura prouzrokuje koagulaciju belančevina. Posledica toga su opekotine. Prema stepenu opekotina, svrstavaju se od prvog do četvrtog stepena. Opekotine prvog stepena izazivaju crvenilo kože. Kod drugog stepena stvaraju se plikovi. Za treći stepen karakteristično je odumiranje tkiva, a četvrti stepen predstavlja ugljenisanje tkiva. U svakom od ova 4 slučaja radi se o dejstvu visoke temperature, zagrejanih predmeta, ili plamena.
Kada životinja ne može da preda proizvedenu temperaturu okolini, ili kada se dovodi previsoka temperatura spolja dolazi do toplotnog udara. Tada je neophodno hitno jedinku izvesti napolje, staviti u hlad i poprskati toplom vodom. Isto važi i za sunčanicu koja se dogodi kada je jedinka duži period izložena suncu. Zato je u slučaju nedostatka prirodnog hlada neophodno napraviti nadstrešnice za životinje izložene suncu.
Na niske temperature životinje su vrlo otporne i u našim uslovima obično nema problema nastalih delovanjem niskih temperatura. Izuzetak su prasad i pilad, kojima mora da se obezbedi adekvatna (viša temperatura), u prvim nedeljama nakon rođenja. Inače u pojedim delovima sveta veoma niska temperatura dovodi do sličnih posledica kao i visoka. U ćelijama dolazi do
sličnih promena kao i dejstvom visokih temperatura.
U najtežim slučajevima dolazi do odumiranja tiva. Ako nije došlo do odumiranja, tkivo se oporavi. U slučaju suvišnog odavanja toplote može doći do nazeba. Kada nazeb duže traje može doći do hroničnih problema sa disajnim putevima, što se veoma retko događa kod domsćih životinja. Probleme nekim plemenitim rasama ovaca može da predstavlja dugotrajno izlaganje kiši, jer se tada gusto runo napuni vodom, pa može da dođe i do bronhopneumonija. Inače govedima i ovcama više odgovara i temperatura u minusu nego ona preko 30 stepeni.