Crna i žuta šljivina osa sreću se širom naše zemlje, gde se šljiva gaji. Sa kretanjem vegetacije i faze cvetanja šljive, pri povoljnim vremenskim uslovima, suvo i toplo vreme,kreću da budu aktivne.
Obe šljivine ose i crna i žuta se javljaju istovremeno. Crna šljivina osa je veličine 4 do 5 mm a žuta je malo veća. Larve – pagusenice su zelenkastožute sa crnom glavom, veličine 9 do 12 mm.
Prezimljava u stadijumu larve u zemljištu. Odrasli insekti (ose) se pojavljuju u proleće, obično u periodu cvetanja šljiva. Po parenju ženke polažu jaja u čašične listiće. Razlika izmedju crne i žute ose je što crna osa polaže jaja u slobodne delove a žuta izmedju slobodnih delova čašičnih listića. Jaja polažu ispod epidermisa, koga zasecaju legalicom. Ispiljene larve se odmah ubušuju u tek zametnute plodove i hrane se njima izgrizajući semenku..
Oštećeni plodovi se vrlo lako prepoznaju po crnim tačkicama, koje predstavljaju mesto ubušivanja larve u unutrašnjost. Takvi plodovi opadaju. Kada završe razviće, larve odlaze u zemljište, gde opredaju kokone u kojima prezimljavaju. U toku godine imaju jednu generaciju.
Nanose štetu samo šljivama. Veće štete nastaju ako je neposredno pre i tokom cvetanja šljiva, vreme suvo i toplo. Smanjenje prinosa u proseku je do 50 %.
Suzbijanje. Prisustvo pčela ograničava početak zaštite od ose.
Hemijsko suzbijanje šljivinih osa najbolje je vršiti u precvetavanju, kada otpadne više od 75 odsto kruničnih listića i kada nema više aktivnih pčela. Kada je šljiva u fazi precvetavanja, kada počnu otpadati latice, pčele prestaju sa posećivanjem cetova, i onda treba tretirati insekticidima na bazi: (a.m. deltametrin) 0,03 – 0,05%.
Ako je populacija šljivinih osa brojna treba izvesti još jedno prskanje 10—12 dana po prethodnom.
Od svih vrsta voćaka- šljive pored jabuka imaju najveću zavisnost od oprašivačke funkcije pčela. Ovo je zbog toga što su pčele praktično jedini prenosioci šljivinog cvetnog praha. Pojedine, izuzetno kvalitetne sorte šljiva, poznate kao samobesplodne, kao što su : čačanska rana, čačanska najbolja, čačanski šećer i druge, uopšte ne mogu zametnuti plodove ukoliko na njihove cvetove pčele ne donesu cvetni prah sa cvetova drugih sorata.
. Našim zakonskim propisima poljoprivredni proizvodjači su obavezni da o planiranom prskanju gajenih biljaka preparatima otrovnim za pčele, obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od 5 km.
