Mere zaštite i suzbijanje višnjinog surlaša

visnja Ilustarcija: višnje, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća
visnja Ilustarcija: višnje, foto: Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Šteta koju pravi nepovoljno utiče na kvalitet plodova, Podjednako napadaju voće koje je zrelo, kao i ono koje je još uvek zeleno.
Kada počne period cvetanja višanja, odnosno početkom aprila, počinju da izlaze na površinu u potrazi za hranom.
Tada se mogu uočiti na pupoljcima cvetova i listova, iz kojih sišu biljne sokove. Nedugo nakon toga počinju sa kopulacijom, i sve do kraja juna polažu jaja. Za tu svrhu najpogodniji su im upravo plodovi, na kojima svojim surlama buše rupice. Unutra svaka ženka ubaci po nekoliko jaja, koji će tu ostati naredne dve nedelje.

Nakon toga se ispile larve koje ostaju u višnji. One se hrane njenom unutrašnjosti, a toliko su proždrljive da čak napadaju i košticu. U julu mesecu one izlaze napolje, i kreću se ka zemlji gde buše rupe i prave jame u kojima će da prezime. Tokom avgusta većina larvi ove generacije se transformiše u lutke, a u septembru u imago. Jedan deo njih će se preobraziti tek naredne godine u to vreme.
Šteta koju pravi višnjin surlaš (svrdlaš)
Najčešće se šteta primeti na plodovima višnje.
Veoma je važno na vreme sprečiti samo polaganje jaja ovog insekta, jer šteta koju pravi višnjin surlaš može biti ogromna. Mesta na kojima ženke polože jaja je lako uočljivo, jer se na plodovima nalaze rupice u kojima se nalaze buduće larve.
Ovaj insekt je jedan od retkih koji se ne hrani listovima. Njihov uticaj i prisustvo je uočljiv isključivo na plodovima, ali se često uz njih javljaju i druge štetočine.

Mere zaštite i suzbijanje

 

Da bi se eliminisao višnjin surlaš, suzbijanje je potrebno obaviti po precvetavanju.
Tretiranje se izvodi sredstvima na bazi acetamiprida ili deltametrina.

Povezano