Na području Nišavskog okruga proizvodnja višnje se obavlja na većoj površini u vidu manjih zasada individualnih proizvođača.
Zbog niske tržišne cene višnje zaštita od bolesti i štetočina svedena je na minimum što uz klimatske promene u vidu izuzetno toplih i suvih leta favorizuje štetočine iz reda tvrdokrilaca, žilogriza (Capnodis tenebrionis) i šiljokrilca (Perotis lugubris).
Takođe, zastupljeno je dosta zapuštenih zasada koji su doprineli povećanju brojnosti ovih štetočina, a samim tim i njihovom širenju. Žilogriz i šiljokrilac su štetočine koštičavih voćnih vrsta, pre svega višnje i trešnje, a potom i šljive, breskve, kajsije i badema. Na našem regionu najveće štete registrovane su u zasadima višanja i šljiva.
Ove dve insekatske vrste imaju sličan ciklus razvoja, a štete koje pričinjavaju se ne razlikuju.
Odrasle jedinke se hrane peteljkama listova višnje, a zatim posle kopulacije polažu jaja na površini zemljišta u rasponu do 1 m oko stabla višnje, pojedinačno ili u grupicama. Ako ima pukotina u zemljištu ženka može i dublje da položi jaja. Jaja žilogriza su bele do žućkaste boje i imaju ovalan oblik. Dužina im je 1 – 1,5 mm. Lepljiva su, pa se na njima lepe čestice zemlje i teško ih je uočiti u zasadu. Ovaj period polaganja jaja je veoma razvučen i traje od sredine maja do avgusta.
Posle 10 do 20 dana od polaganja jaja, u zavisnosti od vremenskih uslova, dolazi do piljenja larvi koje se kreću kroz zemlju prema korenu u koji se ubušuju.Tokom rasta larve prelaze iz tanjih u deblje korene, a na kraju ciklusa razvića nalaze se u predelu korenovog vrata i prizemnom delu stabla.
Larva žilogriza ima specifičan izgled – topuzasti oblik. Ima jasno izražena usta crne boje dok je ostatak tela bledo žute boje. Mogu da narastu do dužine od 7 cm.
Ishrana larvi izaziva poremećaje u snabdevanju vodom i hranljivim materijama.
Simptomi naseljavanja i ishrane larvi žilogriza i šiljokrilca uočavaju se tek posle izvesnog vremena u zavisnosti od starosti napadnutih stabala.
U početku se uočavaju sitniji listovi i plodovi, a kasnije stablo kreće sa sušenjem grančica, pa jednog dele krošnje dok se ne osuši celo stablo. Ovakva stable lako se vade jer su bez korenovog sistema.
U cilju suzbijanja ovih štetočina potrebno je primeniti sve raspoložive mere borbe koje imaju preventivni karakter i to:
– Korišćenje zdravog sadnog materijala prilikom podizanja voćnjaka;
– Prilikom podizanja novih zasada tretiranje iskopanih jama zemljišnim insekticidima;
– Prvih godina razvoja voćaka tretiranje zemljišta do jednog metra oko stabala insekticidima uz njihovu inkorporaciju u površinski sloj u periodu piljenja larvi;
– Na iskrčenim površinama ne treba saditi koštičave voćne vrste najmanje 3 – 5 godina;
– Navodnjavanje i češća obrada zemljišta u periodu piljenja larvi doprinose njihovoj visokoj smrtnosti;
– Zaštita zemljišta i prizemnog dela stabla PVC folijom (maj-jul) u cilju sprečavanja polaganja jaja;
– Uklanjanje i spaljivanje zaraženih stabala i tretiranje rupa nakon vađenja zemljišnim insekticidima;
– Mehaničko sakupljanje odraslih jedinki i postavljanje lovnih klopki (posude svetlijih boja sa voćnim sokom) u cilju smanjenja njihove populacije;
– Suzbijanje odraslih jedinki u toku dopunske ishrane pre polaganja jaja; Trenutno se u zasadima koštičavih voćnih vrsta sprovode hemijske mere zaštite sa ciljem suzbijanja vaši. Prilikom odabira insekticida za suzbijanje vaši, naročito u ugroženim područijima, prednost treba dati insekticidima iz grupe piretroida koji će delovati i na suzbijanje odraslih jedinki žilogriza i šiljokrilca.
Proizvođačima se svakako savetuje da obilaze svoje zasade koštičavog voća, a pre svega višnje i šljive i reaguju ukoliko primete ove štetočine.
