Ribizla je rod bobičastog voća. Ima plod u obliku grozda, raste na velikom grmu glatkih grana. Prema boji plodova razlikuju se bele, crvene i crne vrste i sorte ribizle. Bele i crvene sorte imaju kiselkasto sladak, osvežavajući ukus, a crna ribizla je gorkog ukusa.
Ribizla najbolje uspeva i rađa u planinskim područjima nadmorske visine od 600 do 800 m koja se odlikuju prohladnim letom, velikom količinom padavina i visokom prirodnom vlažnošću vazduha.Dobro rđa na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga.

Ribizli pogoduju duboka, srednje teška, sveža, umereno vlažna zemljišta slabo kisele reakcije (ph 5,5 do 6,5), bogata humusom i kalijumom i fosforom. Ne podnosi suviše laka, peskovita i alkalna zemljišta, teška, zbijena i ilovasta sa ekstremno kiselom reakcijom. Po tipu zemljišta ribizli odgovaraju gajnjače, deluvijalni nanosi i aluvijalne ledine a manje su pogodna ali se mogu popravkom lako dovesti na potrebni nivo lake smonice .

Najčešći sistem gajenja ribizle je u redu bez naslona, a pojedinačne biljke u obliku žbuna. Optimalno rastojanje u zasadu je 2,5 m između 1 m u redu između biljaka. Ribizla 20 i više godina ostaje na jednom mestu ,zbog toga zemljište za sadnju treba dobro pripremiti jer od toga zavisi dugovečnost i produktivnost zasada. Na osnovu stanja humusa u zemljištu potrebna količina je 30 do 50 t/ha dobro zgorelog ovčijeg ili goveđeg stajnjaka. U isto vreme treba dodati i sredstva za kalcifikaciju ako je zemljište kiselo. Freziranje kombinovano sa setvospremačem za završnu finu obradu zemljišta izvodi se neposredno pred samu sadnju u jesen ili u proleće.
Sadnja se može obavljati u jesen od otpadanja lišća pa do kretanja vegetacije u proleće. Bolja je jesenja sadnja s obzirom na rano kretanje vegetacije ove voćke.