Na teritoriji Nišavskog okruga u poslednjih 10 dana zabeleženo je 15-50mm/m2 kiša zavisno od lokakliteta. Neki lokaliteti beleže vrlo male količine padavina i to sve zajedno u nekoliko navrata što je nedovoljno i što se vrlo lako izgubilo visokim temperaturama i jakim i učestalim vetrovima. Na nekim lokalitetima je pala i zaista dobra količina kiše, baš ko što se i priželjkivalo već duži period vremena. Pre ovog kišnog talasa nije bilo padavina više od 40 dana, a već je ranije ukazivano da nije bilo snežnih padavina niti ozbiljnijih kiša. Suša je trajala više od tri meseca, od kraja februara meseca. Zbog svega toga gotovo da nema nikakve rezerve zemljišne vlage i postojao je veliki deficit vlage u zemljištu. Do poslednjih deset dana, kada su krenule prve ozbiljnije padavine suša je najveći danak uzela usevima ozimih strnih žita. Usevi ozimih strnina zavisno od vrste i sorte, vremena setve nalaze u različitim fenofazama razvoja.

Usevi ozimog ječma su pri kraju nalivanja zrna, promeniuli su boju i očekuje se žetva za 7-10 dana, zavisno od tipa zemljišta, nivoa primenjene agrotehnike i ranostasnosti sorte. Usevi ozime pšenice i tritikalea su zavisno od ranostasnosti i vremena setve u fenofazama kraja cvetanja do faze početka nalivanja zrna. Usevi ozimog ječma uglavnom su solidnog sklopa biljaka, sačuvali lisnu masu, bolje prebrodili stresne uslove izazvane sušom u odnosu na pšenicu i očekuje se prosečan rod ove vrste žitarica. Stanje useva i uticaj suše na useve u velikoj meri zavisi od primenjenih mera agrotehnike, ponajviše kvaliteta đubrenja odnosno prihrane.

Na vreme prihranjeni i u dobroj meri nađubreni usevi ozime pšenice, uspeli su da se odupru suši, sačuvali značajan procenat lisne mase. Ovi usevi će dobro iskoristiti poslednje padavine za nalivanje zrna i postići prinose na nivou višegodišnjeg proseka ili za 10-15% niže prinose u odnosu na višegodišnji prosek. Usevi koji nisu adekvatno nađubreni i na vreme i kvalitetno prihranjeni, pre kiša su izgubili značajan procenat lisne mase, a neki u potpunosti izgubili lisnu masu. Za takve useve kiše su zakasnile i oni će značajno podbaciti sa prinosom, čak 30-40% u odnosu na višegodišnji prosek. U fenofazi nalivanja zrna značajna je potreba useva strnih žita za vlagom tako da su poslednje padavine presudne za prinos pšenice. U nalivanju zrna list zastavičar je od presudnog značaja. Međutim posle kiša došlo je do dodatne pojave bolesti na listu zastavičaru i kod nekih useva na do sada sačuvanoj lisnoj masi. Zbog predhodne suše izostala je na mnogim parcelama primena fungicida u fenofazi cvetanja protiv fuzarijuma. Fuzarijuma uglavnom nema, međutim javila se Septoria koja će dodatno umanjiti prinose i na usevima koji su sačuvali lisnu masu. Na nekim poarcelama je i pre kiše zapažena pojava bolesti kod useva zasnovanih od sopstvenog semena, nedorađenog i nekvalitetno zaprašenog semena. U daljem toku vegetacije na prinos žita se ne može uticati. U ovoj godini agroekološki uslovi u velikoj meri su uticali na useve ozimih strnih žita ali i ekonomski faktor odnosno povećanje cene repromaterijala i ograničenje u primeni adekvatnih količina mineralnih đubriva, kvalitetnog semena i sredstava zaštite protiv bolesti, korova i štetočina.