Gde treba uzgajati paradajz

Teško je je od maja do septembra uzgajati paradajz a da nema bolesti. Međutim uvek postoji prevencija da do nhe ne dođe.

Paradajz bi trebalo uzgajatii na dobro dreniranom zemljištu, bogatom organskom materijom čija je pH vrednost u rasponu od 6.5-7.5. Đubrenje i eventualno dodavanje kreča u zemljište bi trebalo upodobiti sa prethodno izvršenom analizom zemljišta. Načelno bi trebalo koristiti đubriva sa nižim sadržajem azota a višim sadržajem fosfora, u približnim formulacijama poput  4-12-4, odnosno 5-20-5 kako bi se rizici za pojavu vršne truleži, što je moguće više redukovali.

Takođe je preporučljivo izbegavati dublju kultivaciju zemljišta u okolini biljke, naročito nakon pojave plodova a posebno u uslovima suše. Blago okopavanje motikom najčešće je sasvim dovoljno za uspešnu kontrolu korova.

Konzistentna snabdevenost zemljišta vlagom, od posebnog je značaja u uzgoju paradajza. Tokom čitave sezone vegetacije a posebno u fazi razvoja ploda paradajzu je potrebna konstantna snabdevenost vlagom, bilo uz pomoć padavina ili uz navodnjavanje. Navodnjavanje odnosno zalivanje paradajza bolje je sprovoditi natapanjem korena nego polivanjem stabljike i lisne mase odgore.

Malčiranjem paradajza doprinosi se boljem zadržavanju vlage u zemljištu. Kao malč koristi se organska materija, poput slame koja u sebi ne nosi semena korova, iseckane trave, mahovine kao i komadića drveta.

Zaražene plodove trebalo bi odstraniti čim se uoče prvi znaci oboljenja. S obzirom na to da se vršna trulež ne prenosi sa biljke na biljku niti sa ploda na plod, moguće je da iako se javi na najranijim plodovima, kasniji plodovi iste biljke ne budu uopšte njome zahvaćeni. Kod ovog poremećaja u razvoju ploda paradajza, fungicidi i insekticidi, kao mere kontrole, pokazali su se kao beskorisni.

Povezano