Šta je sa žitom ove godine

Ilustracija: pšenica, foto: Domaćinska kuća
Ilustracija: pšenica, foto: Domaćinska kuća

Država očekuje oko tri miliona tona. – Pojedini stručnjaci ukazuju da su prinosi manji za oko 30 odsto u odnosu na očekivane.

Žetva u Srbiji biće završena za nekoliko dana. Ova godina, prema svim procenama, neće biti među rekordnim u prinosima kao 2021. Ipak još se ne može s preciznošću izračunati koliko je suša uticala na ukupan rod i kvalitet žita.

Iz udruženja „Žita Srbije” nedavno su saopštili da se očekuje rod oko tri miliona tona, a slične prognoze izneo je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Stručnjak za strna žita Miroslav Malešević, međutim, smatra da su prinosi zbog suše manji za oko 30 odsto u odnosu na očekivane i na nivou su desetogodišnjeg proseka od oko 4,5 tona. On je za Betu nedavno izjavio da ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tona po hektaru, a da su u južnom Banatu i Sremu do 8,5 tona i da će to popraviti prosek u Srbiji.

„Pšenica je zbog suše preskočila pojedine faze nalivanja zrna, ali ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, međutim biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. To znači da je zrno sitnije i sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini zbog čega će biti manje kvalitetno brašno jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo”, rekao je Malešević.

Dodao je da je to posledica, ne samo suše, već i neblagovremene prihrane pšenice zbog skupog mineralnog đubriva. Naveo je da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6 do 2,7 miliona tona.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut kazao je da je ulaganje po hektaru ove godine iznosilo 145.000 dinara, ako je zasejana na sopstvenoj zemlji. Napomenuo je da je samo izdatak za mineralno đubrivo, zbog astronomske cene, bio 75.000 po hektaru. Smatra da će jedino poljoprivrednici sa prinosom od pet tona po hektaru i to ako uspeju da pšenicu prodaju po 35 dinara, što je vrlo teško, moći malo više da zarade od sume koju su uložili, a to je oko 30.000 dinara po hektaru, ali je takvih proizvođača malo. Svi ostali čiji su prinosi niži, neće moći da pokriju ni troškove, a kamoli da nešto zarade. Kleut je rekao da su se poljoprivrednici ove godine borili, ne samo sa sušom, već i sa nezapamćenom najezdom insekta žitni bauljar koji jede koren pšenice, pa ima njiva gde je na određenoj površini ova žitarica potpuno uništena i narastao je samo korov, pa su i prinosi 1,5 tona po hektaru.

Prvog dana rezervama ponuđeno 22.000 tona pšenice

Već prvoga dana proizvođači su robnim rezervama ponudili oko 22.000 tona žita, nezvanično saznaje „Politika”.

Agrarni analitičar Čedomir Keco potvrdio je za naš list informaciju da je u međuvremenu prijavljeno za prodaju još najmanje 10.000 tona. Prema njegovim rečima to pokazuje da su ratari zadovoljni otkupnom cenom žita koja je ponuđena za novi rod.

– Država je poštovala ono što je najavljeno i trenutno imamo najbolju otkupnu cenu pšenice u regionu – naglasio je on.

Podsetimo, preko robnih rezervi biće otkupljena 131.000 tona žita. Keco je kazao da je to u poslednjih desetak godina najveća količina koje rezerve nabavljaju. Dodao je da nije jasno zbog čega udruženja koja su se bunila sada ne nude državi pšenicu u otkup iako svi vidimo da cene padaju na svim svetskim berzama.

Naveo je da se nezvanično pominje da će robne rezerve konačno od državne imovine, u čijem sastavu se nalaze i silosi, doći do sopstvenog prostora za skladištenje 75.000 tona zrnaste robe. On smatra da je to novi kvalitet za rad robnih rezervi.

Kada je reč o ceni žita objašnjava da je ona uvek veća posle žetve, ali da se ne zna kada će biti postignuta – za tri ili četiri meseca. Najgore bi bilo ako ratari čekaju a zahvati ih jesenja setva.

Povezano