Spanać je jednogodišnja biljka kratke vegetacije, tipična je biljka drugog dana, uglavnom se gaji kao prolećni ili jesenji usev jer pri dugom danu i visokim temperaturama veoma brzo raste u cvetno
stablo. Gaji se kao baštenska i kao njivska kultura zbog listova koji se koriste kao varivo ili kao salata. Sa skromnim zahtevima je za toplotom i dobro podnosi niske temperature, pri nedostatku vode sporo se razvija i brzo prorasta u cvetno stablo. Zahteva plodno zemljište lako po mehaničkom sastavu i propustljivo za vodu. Spanać dolazi na drugo mesto u plodoredu i ne đubri se direktno stajnjakom, zato što ima kratku vegetaciju i ne bi dobro iskoristio stajnjak, kao i da se izbegne preobilna azotna ishrana pri kojoj dolazi do nakupljanja štetnih materija kao što su nitrati i nitriti. Spanać se đubri sa oko 80-100 kg/ha azotnim, fosfornim i kalijumovim dubrivima.
Za jesenju proizvodnju treba sejati krajem jula i u avgustu. Za proizvodnju spanaća zemljište treba poorati na dubinu oko 20-25 cm, uz dobru i kvalitetnu pripremu. Na težim i nedreniranim
zemljištima slabo ocednim spanać treba gajiti na uzdignutim gredicama. Seje se sejalicom sa rastojanjem redova od 20-25 cm ili u trake (5 redova) sa razmakom izmedu traka 40-50 cm i redova 15- 20 cm. Za ovakav način proizvodnje potrebno je 25-30 kg/ha semena. Ako se spanać gaji na uzdignutim gredicama što je preporucljivo za ozimu proizvodnju gredice su širine 60-100 cm i visine 10-15 cm.
Seje se 2- 4 reda i potrebno je 15-25 kg/ha semena. Pri toj baštenskoj proizvodnji obično se proredivanje obavlja dva puta, prvi put se biljke ostavljaju na razmak od 5-6 cm a drugi put oko 10-12
cm. Pri tom drugom proredivanju biljke se mogu iskoristiti za potrošnju. Medutim, pri mašinskoj setvi na velikim površinama spanać se seje u redu na 3-5 cm seme do semena i nema nikakvog proređivanja.
Nega useva spanaća sastoji se u borbi protiv korova, bolesti i štetocina, prihranjivanju i kultiviranju. Berba spanaća počinje kada biljke obrazuju 5-6 krupnih listova. Pri baštenskoj proizvodnji spanać se bere sukcesivno. Berba može biti dvojka, da se biljke čupaju sa korenom ili da se odsecaju zeleni listovi a da se vegetativni vrh sa korenom ostavlja u zemljištu. Pri industrijskoj proizvodnji za preradu spanać se bere mehanizovano. Prinos spanaća jako varira, u zavisnosti od uslova gajenja i sorte, i krece se u proseku od 10-25 t/ha.