Komercijalno gajenje visokožbunaste borovnice postaje sve popularnije u Republici Srbiji. Većina plantažnih zasada je zasnovana u zemljištu, ali u cilju prevazilaženja problema vezanih za pronalaženje odgovarajućih zemljišta kisele reakcije, pogodnog mehaničkog sastava sve više raste interesovanje za tehnologijom gajenja u kontejnerima (saksijama, vrećama) ispunjenim supstratom. Hidroponsko gajenje borovnice pruža brojne prednosti, kao što su: veći brojbiljaka po jedinici površine (i do 5.500 sadnica po hektaru), bolja kontrola navodnjavanja i ishrane čak i u nepovoljnim klimatskim uslovima, i lakše sprovođenje svih agro i pomo-tehničkih mera u zasadima. To je tehnologija koja je zaživela u praksi zahvaljujući dobrim rezultatima koji su postignuti.

Novi trend u gajenju borovnice je premeštanje proizvodnje sa otvorenog polja u zaštićeni prostor – plastenike, staklenike, visoke tunele. Razlog tome su uglavnom klimatske promene, učestalost gradonosnih padavina, olujnih nepogoda, previsoko zračenje.

Postoje iskustva sa gajenjem borovnice pod protivgradnom mrežom koja značajno modifikuju mikroklimatske uslove u proizvodnom prostoru biljaka i na taj način posredno utiču na njihova biološka svojstva. Austrijanci koriste „Rain cap“, koji čine tri pokrivke: protiv grada, kiše i insekata. Toga kod nas još uvek nema.

S obzirom na klimatske promene koje se dešavaju, favorizuje se zaštićen prostor. To  može da podrazumeva visoke tunele koji su zaštićeni od kiše, grada, mraza i ne zatevaju grejanje. Ovim se omogućava i vansezonska proizvodnja, omogućeno je zrenje i do 10 dana ranije.

Gajenje u plastenicima je najnoviji trend i pravi izazov u proizvodnji borovnice, ova tehnologija gajenja je još u sferi ispitivanja i u svetu i kod nas. Temperatura vazduha u plastenicima i bez dopunskog zagrevanja može biti viša za 10⁰ i do 20⁰ C stepeni nego spoljna, a i temperatura zemljišta, odnosno supstrata povećava se za 4⁰ – 8⁰ C. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da je i bez dopunskg grejanja moguće dobiti ranije zrenje za 7 do 21 dan. U savremenim plastenicima sa sistemom za dopunsko zagrevanje, sistemom za  regulaciju mikrolime (vlažnost, sunčevo zračenje), prinudnu ventilaciju možemo dobiti ranije zrenje i do dva meseca, povećanje prinosa i krupnoće ploda, poboljšanje nutritivnog kvaliteta ploda.

U svakom slučaju dobijamo plodove van sezone, kada nema sveže borovnice u ponudi, a samim tim i cena je i znatno veća.

Gajenje borovnice u plasteniku gotovo da podrazumeva tehnologiju gajenja u saksijama sa supstratom. U plastenik možemo da smestimo i do 100 biljaka na 100 m² i matematika je tu jasna – prinosom od 4 kg po žbunu sa 1ara u plasteniku možemo da dobijemo 4.000 kg plodova, koje ćemo da prodamo po većoj ceni jer ćemo dobiti plodove van sezone.

Okolina Mladenovca je godinama je poznata po plantažama borovnice, a površine pod ovim voćem se iz godine u godinu povećavaju. Borovničari ovog kraja imaju visokointenzivne zasade i prate sve novine u savremenoj tehnologiji proizvodnje borovnice.

Jedan od prvih proizvođača borovnice u Mladenovcu je Aleksandar Milić, koji se više od 15 godina bavi proizvodnjom borovnice. Slobodno možemo reći da je ovaj proizvođač ispratio sve faze i tehnologije gajenja borovnice u Srbiji, menjao je i prilagođavao i sortiment i tehnologije gajenja, prateći sve novine i dostignuća u proizvodnji ovog viskocenjenog voća.

Ove godine je odlučio da se oproba i u plasteničkoj proizvodnji borovnice. U plastenicima na poljoprivrednom gazdinstvu Milić u selu Šešin , zasupljene su tri sorte Djuk, Huron i Draper. Imajući u vidu da se radi o novoj tehnologiji pratili smo efekat izmenjene mikroklime u plasteniku na prinos, fizičke i hemijske osobine ploda borovnice, sorti Draper i Huron, koje su u IV vegetaciji.

Žunovi su posađeni u saksije od tvrde plastike, specijalno dizajnirane za uzgoj borovnice, zapremine 25 l. Saksije su napunjene supstratom marke Legro i postavljene na podlogu od agrotekstila.

U plastenicima je konstantno vršeno merenje temperature i vlažnosti vazduha, a regulacija mikroklime vršena je provetravanjem. Sa gornje strane plastenici su premazani specijalnom emulzijom koja smanjuje UV zračenje.

Sva đubriva su primenjivana fertigaciono (kroz sistem za navodnjavanje), uz pomoć dva ubodna kapljača po saksiji. Vršena je provera i podešavenje pH i EC vrednosti vode i rastvora đubriva. Izbor i norme đubriva određivani su prema sadržaju hranljivih elemenata u supsratu, pH vrednosti supstrata, starosti biljaka, zahtevima prema hranljivim elementima po fenofazama i opterećenosti rodom.  Uz svaku prihranu dodavan je kompleks mikroelemenata. Osim fertigacione prihrane u fazi do zrenja plodova  urađeno je 8 tretmana amino kiselinama.

Prvi obojeni plodovi pojavili su se 12. maja, iako nije forsirano ranije zrenje i plastenici su intenzivno provetravani da bi temperature bila približna spoljašnoj. U sva tri plastenika berba je završena za 12 dana u 3 berbe, zahvaljujući ujednačenom zrenju plodova, a visoke temperature su doprinele ubrzanom zrenju.

Tabela – Dobijeni rezultati prinosa, fizičkoh i hemijskog sastava ploda u plasteničkoj proizvodnji

Datum: 26. 06.2022.    Lokacija: PG Aleksandra Milića, Vlaška

*Prosečan prinos po žbunu određen je merenjem težine ubranih plodova na digitalnoj vagi i sumiranjem prinosa iz svih berbi. Prosečna masa bobica određena je merenjem uzoraka iz svake berbe na digitalnoj vagi. Klaibar ploda određena je merenjem uzoraka iz svake berbe digitalnim šublerom.

Ostvareni prinos po žbunu u IV vegetaciji (žbunovi još nisu ušli u punu rodnost) , masa, veličina plodova i  procenat rastvorljive suve materije  su pokazali je da proizvodnja u plasenicima utiče pozitivno na fizičke i hemijske osobina ploda, uključujući masu ploda, sadržaj rastvorljive suve materije i prinos po žbunu.

Na PG Milić je ceo prinos je bio u eksra i premijum kvalitetu, a dobijeni rezultati ukazuju da sledeće godine, kada borovnica stupi u punu rodnos možemo očekivati veće prinose po žbunu  i preko 4 kg, bez umanjenja kvaliteta plodova.

Stoga, plastenička proizvodnja može biti uspešno primenjena u zasadima sa ciljem optimizacije tehnologije gajenja borovnice bez negativnog uticaja na kvalitet ploda.

Iz svega navedenog možemo zaključiti da poštovanjem preporuka vezanih za optimizaciju tehnologije gajenja u zaštićenim prostorima se pruža mogućnost ostvarivanja intenzivne i visoko profitabilne proizvodnje borovnice.