Korovi kao samonikle biljke koje preživljavaju u najnepovoljnijim uslovima vrlo su prilagodljive. Gorušica je jedna od najčešćih korovskih biljaka koja može da se zapati u kukuruzu. Ukoliko se ne uništi na vreme može uticati na slabiji kvalitet i ukupan prinos kukuruza. U pitanju je širokolisni korov koji se u početku mnogo brže razvija u odnosu na kukuruz pa je borba sa ovim korovom otežana ukoliko preraste, jer predstavlja velikog konkurenta gajenom usevu kad su u pitanju hranljive materije iz zemlje. Javlja se na gotovo svim vrstama zemljišta od ravničarskih do planinskih predela. Gorušica više voli alkalno nego kiselo zemljište i osim u kukuruzu javlja se i ostalim žitaricama pre svega u pšenici, a u poslednje vreme sve češće je primećena i u uljanoj repici i soji.

Gorušica (lat. Sinapis arvensis),je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima tanak koren vretenastog oblika. Stablo je uspravno, razgranato i prekriveno krutim maljama okrenutim ka zemlji, a raste u visinu do 80 santimetara. Listovi su hrapavi sa krutim maljama, a donji su nazubljeni. Seme gorušice klija na temperaturi od samo 2 stepena a što je zemlja hladnija, to je klijavost semena veća. Raste od ranog proleća do kasne jeseni. Cveta u junu i julu, ima žute cvetove koji su skupljeni na vrhu stabla i grana u grozdaste cvasti. Plod je ljuska sabljastog oblika duga od 2 do 4,5 centimetra, obično maljava sa 12 semenki. Jedna biljka može da proizvede i do 20. 000 semenki koje klijavost zadržavaju i do 10 godina.
Seme se lako osipa iz zrele ljuske. Zanimljivo je da sveže seme ima slabiju klijavost u odnosu na zrelo i da klijavost ne opada ravnomerno sa starenjem. Gorušica se razmnožava isključivo semenom i lako se putem vetra prenosi na nove površine. Ovaj korov spada u veoma agresivne korovske vrste jer se brzo i lako širi po njivama.
Gorušica je otrovna za stoku, nadražuje probavne organe goveda umanjuje količinu mleka. Ukoliko krave pojedu ovaj korov to može dovesti do zgrušavanja mleka koje prilikom kuvanja menja boju. Seme je otrovno za ptice koje izbegavaju da ga jedu bez obzira koliko su gladne. Osim što kukuruzu oduzima hranljive materije iz zemlje i tako direktno utiče na kvalitet i prinos, gorušica je često prenosnik bolesti i nematoda, kao i stanište brojnih štetočina koje dodatno mogu da utiču na prinos kukuruza.

Kad je u pitanju borba protiv ovog vrlo dosadnog i opasnog korova iskusni ratari preporučuju preventivne mere, odnosno sprečiti pojavu gorušice na njivama. To pre svega podrazumeva setvu čistog semena posebno kad je u pitanju pšenica, i plodored kod kukuruza. Metod predsetvene provokacije korova se preporučuje za guste prolećne useve u kojima se poljska gorušica javlja. Provokacija korova je manje poznata metoda kod nas i sprovodi se u rano proleće i kasnu jesen mesec dana pre setve. Poeta je da se površina dobro nađubri i zalije kako bi se korovi poterali na nicanje, a potom dok su još mladi u početnim stadijumima razvoja isprskaju se jakim herbicidom i potpuno unište pre nego što se kukuruz ili pšenica uopšte zaseje. Naravno, potrebno je da prođe bar mesec dana od ovog tretiranja da bi se zemlja „očistila“ pre setve kukuruza ili pšenice.

S obzirom na to da se seme gorušice brzo i lako prenosi vetrom preporuka je i da se pokosi nepoljoprivredna površina u blizini oranica kako bi se sprečilo da korov uopšte dovoljno naraste i proizvede seme. Na ovaj način moguće je držati pod kontrolom ne samo gorušicu već i ostalu korovsku populaciju. Obrada oranica pod kukuruzom kroz okopavanje ili freziranje pokazala kao efikasna mera borbe u samim usevima protiv ovog korova. Ključ uspeha je u redovnosti kako bi se onemogućio rast i razvoj ove korovske biljke.
Kad je u pitanju primena herbicida postoji niz preparata koji se koriste protiv gorušice. Najčešće su to preparati za suzbijanje širokolisnih korova, ali pre primene neophodno je konsultovati se sa stručnjacima za zaštitu bilja koji će odrediti najbolji tretman.