Šljiva različito sazreva , zavisno od sorte, podneblja, vremenskih i zemljišnih uslova, od nadmorske visine na kom se zasad šljive nalazi, pravilne nege zasada itd. Određivanje vremena berbe šljiva može se vršiti vizuelno, pomoću penetrometra (čvrstina) ili pomoću refraktometra ( suva materija). Vizuelno se vrši na osnovu boje pokožice, mekoće i ukusa. Berbu treba obaviti u više navrata zato što svi plodovi ne sazrevaju istovremeno na jednom stablu.Berba se u zavisnosti od namene obavlja ručno ili mehanizivano. Plodove šljive treba brati u periodu između fiziološke i tehnološke zrelosti.

Ručno se beru plodovi namenjeni za stonu, svežu potrošnju a mehanizovano se (takođe i ručno) beru šljive namenjene preradi. Ručna berba šljive podrazumeva probirnu berbu, pri čemu ne sme u toku berbe doći do bilo kakvog oštećenja plodova. Plodovi moraju biti kvalitetni, zreli, zdravi bez oštećenja i lepi na oko kako bi privukli pažnju kupca. Plodovi za prodaju beru se sa peteljkom i slažu u gajbice u tanjem sloju kako se ne bi oštetili prilikom transporta. Berba se obavlja u jutarnjim satima kada još nisu visoke temperature. Šljiva za preradu može se brati ručno-trešenjem ili mašinski sa mašinom za berbu koštičavog voća. Kod mehanizovane berbe bitno je da stabla i visina debla u zasadu budu prilagođeni za mehanizovanu berbu što podrazumeva da rastojanje u voćnjaku bude takvo da se omogući da mašine mogu nesmetano da priđu i obuhvate stablo kako bi se nesmetano obavila berba. Pre početka berbe šljive za preradu, ako se ona obavlja ručno, potrebno je srediti zemljište ispod stabla, pokositi zaostalu suvu travu i odstraniti sve nečistoće koje bi uticale na kvalitet šljive. Postavi se prostirka a zatim se celo ili ponaosob delovi stabla protresu. Zrele šljive sakupe se u sud i ostavljaju u hladovinu ili na mesto za transport sa što kraćim zadržavanjem. Plodove s obzirom na vremenske prilike treba brati po suvom i tihom vremenu. Najbolje je plodove brati ujutru a u slučaju da se u toku noći pojavi rosa, sačekati da rosa spadne pa tek onda obaviti berbu.

Radi što manjeg oštećenja plodova i gubitaka tokom berbe, pri ručnoj berbi trebalo bi prvo brati niže grane a zatim one više. Poželjno je pri berbi uraditi i klasiranje plodova.

Nakon berbe ( ili u toku) plodove treba smestiti u ambalažu koja će omogućiti nesmetani transport i očuvanje kvaliteta. Ambalaža u koju se smeštaju plodovi treba da bude odgovarajućih dimenzija, najbolje plitke gajbice kako ne bi došlo do pretrpanosti i fizičkog oštećenja plodova. Ambalaža mora da bude pre svega čista da ne dođe do naknadnog zagađenja plodova, zatim da je napravljena od čvrstog materijala kako bi izdržala transport a zaštitila plodove i da je laka . Obično se koristi ambalaža napravljena od drveta ili plastičnog materijala, kod nas popularne gajbice (holandeze) napravljene od letvica što je jako bitno zbog provetravanja i oslobađanja viška toplote.

Plodove šljive je poželjno transportovati kamionima-hladnjačama iz šljivika do tržišta. Transport plodova šljiva je veoma značajna i osetljiva operacija u nizu postupaka od berbe do upotrebe plodova. Stepen zrelosti u vreme berbe treba da omogući plodovima šljiva da podnesu prevoz i rukovanje i da stignu na odredište u zadovoljavajućem stanju. Kamioni-hladnjače se danas najviše koriste za prevoz voća na većim rastojanjima. Ako transport šljiva traje 2 do 3 dana, plodovi moraju da budu na temperaturi od 0 do 7°C, a ako traje 5 do 6 dana na temperaturi od 0 do 3°C. Na višim temperaturama i pri dugotrajnijem prevozu nastaje veliki kalo plodova šljiva.

Plodovi šljiva pripadaju grupi klimakteričnih plodova, koji stvaraju velike količine ugljen-dioksida i etilena u toku čuvanja i dozrevanja. Režim čuvanja klimakteričnih plodova treba da bude optimalan (niske temperature, visoka relativna vlažnost vazduha, male količine kiseonika i etilena) da bi plodovi mogli dugo da se očuvaju.

Plodovi šljive čuvаju se u hladnjačama nа temperаturi od -1 do 1°C i pri relаtivnoj vlаžnosti vаzduhа 85%. U ovim sklаdištimа oni se mogu čuvаti i do  čeriri mesecа.

Plodovi šljive imaju široku upotrebu. Koristi se kao prvoklаsno sveže voće i kаo sirovinа zа industriju prerаde voćа. Plodovi šljive su znаčаjni kаo robа zа izvoz u svežem stаnju, а kаo sirovinа zа sušenje i kаo osušeni plodovi predstаvljаju proizvode visoke vrednosti. Plodovi šljiva mogu da se koriste i za proizvodnju pekmeza, džema, marmelade, kompota, slatka, soka, koncentrata, solidpeka, kandiranog voća, voćnih salata, knedli od šljiva i kao pasterizovani i zamrznuti. Obično kada se pomene šljiva svi prvo pomisle na šljivovicu – rakiju od šljiva.