Zašto je uljana repica zahvalna za ratarsku proizvodnju?

Ilustracija; uljana repica, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija; uljana repica, foto: Svetlana Kovačević

Uljana repica je biljka koja ima sve veći značaj u poljoprivrednoj proizvodnji i industriji. U nekom proseku seme uljane repice sadrži 40-48% ulja i 18-25% belančevina.

-Ulje iz semena uljane repice se dobija postupkom presovanja u presama ili kombinovanjem presovanja ili ekstrakcije. Nakon ekstrakcije ulja iz semena dobija se sačma uljane repice koja ima u sebi 35-40% belančevina i sa značajnom količinom lizina i metionina koja je vrlo dobra za proizvodnju stočne hrane, navodi Vladica Stefanović iz PSS Negotin, i dodaje:

-Uljana repica pored ulja i sačme daje i značajne količine slame koja se može zaorati i to je naša preporuka. Za slamu je zanimljivo da može upiti i do osam puta veću količinu vode od slame žita.

-Seno se teško spravlja zbog osipanja listova. Spravljanje silaže je isplativije od spravljanja sena.

-Uljana repica cveta posle jabuke i naši pčelari iskoriste to cvetanje pa premeštaju pčele na uljanu repicu. Nektar se obrazuje neprestano pa pčele isti cvet mogu da posete nekoliko puta. Cvetovi uljane repice predstavljaju odličnu razvojnu pašu za pčelinja društva.

-Ona stiže rano za žetvu. Posle nje imamo dovoljno vremena za pravovremenu i kvalitetnu pripremu zemljišta za naredni usev, a i zemljište je čistije od korova. Zbog ovih osobina je dobra za uvođenje u plodored u smeni gajenja pšenice i kukuruza.

Svi gore navedeni razlozi su dovoljno dobri da se poljoprivrednici opredele za proizvodnju ove zahvalne biljne ratarske vrste.

Norma semena za setvu zavisno od sorte, potrebno je upotrebiti 2,5-3,5 kg semena po hektaru. Ova količina semena treba da obezbedi 60-65 biljaka na m2 posle nicanja ili 50-55 biljaka na m2 u žetvi. Seme uljane repice je veoma sitno, takvo seme uslovljava i dubinu setve koja se kreće 1,5- 2,5 cm.

Važno je još znati da uljanu repicu ne treba sejati posle gorušice, suncokreta, soje, graška, mahunarki i deteline, jer je podložna bolestima i insektima koji prezimljavaju u ostacima tih kultura. Dobri predusevi su strna žita, rano povrće, rani krompir. Setveni sloj treba da bude sitnomrvičast, jer je i seme sitno, te treba izbegavati setvu u sveže poorano zemljište.

Povezano