Klaster akvakulture „Naša riba“ nastao je zajedničkim dogovorom 12 najvećih šaranskih ribnjaka, ozbiljnih registrovanih proizvođača koji plaćaju vodne doprinose i iza kojih stoje dozvole.  Cilj ovakvog vida organizovanja je  iznošenja i rešavanja najvećih problema u ovoj proizvodnji kroz povećanje potrošnje domaće ribe koja je izuzetnog kvaliteta.

Model organizovanja i delovanja članovi klastera videli su kod naših suseda Mađara. Oni su pre 8-9 godina pokrenuli ozbiljnu kampanju koja se bazirala na potenciranju domaće proizvodnje i domaće ribe. Zahvaljujući intenzivnoj kampanji u prve četiri godine povećali su potrošnju domaće ribe za 20 odsto što je pokazala i opširna analiza urađena na državnom nivou.

Ozbiljna medijska kampanja uskoro će početi i kod nas, nastojaćemo da našem stanovništvu objasnimo koliko je za zdravlje bitno konzumirati ribu i na koje načine je pripremati. Kod nas je najprisutnije kuvanje riblje čorbe i prženje ribe, a mi želimo ljudima da pokažemo da se ova namirnica može pripremati na još mnogo interesantnih načina. Želimio da dva puta nedeljno plasiramo nove recepte i načine pripreme, kaže za Agroportal – znanje je moć Žolt Pinter, predsednik Upravnog odbora Klastera „Naša riba“.

Ovo je posebno važno jer se godinama povlači paralela između cene ribljeg i živinskog mesa.  Gotovo 80 odsto naših građana ne zna da je šaran težine 2,5 kilograma od mresta do izlova u ribnjacima bio najmanje dve, a veoma često i tri godine. To govori da proizvodnja šarana i proizvodnja piletine ni u jednom segmentu ne mogu da se porede. Mi svakako nastojimo da proizvedemo što jeftiniju ribu ali građanima moramo prezentovati kako izgleda ceo proces proizvodnje da bi oni shvatili i o kojem kvalitetu se radi, poručuje Pinter.

 

Njegov kolega Darko Kenđel koji je član UO Klastera „Naša riba“ u ovom poslu je pune četiri decenije, bavi se proizvodnjom mlađi i njegovo dugogodišnje iskustvo u akvakulturi i ribarstvu govori da je neophodno ujedinjenje svih nivoa plasmana ribe do same trpeze.

-Prioritet je proizvesti kvalitetnog i dobrog šarana. Zbog toga je brendiranje naše ribe osnovni cilj klastera. Razlozi su povećanje proizvodnje, podizanje njenog kvaliteta i standardizacija našeg proizvoda. Zbog toga nam je veoma važno da ujedinimo kako nas proizvođače ribe, i šarana i pastrmke, tako i proizvođače hrane za ribe koji nas snabdevaju, transport, preradu ribe i tržište i marketing, kaže Kenđel.

 

On napomiinje da postizanje ovog cilja podrazumeva dobijanje informacija sa svih pomenutih nivoa. U celoj ovoj priči veoma je bitno na brend koji klaster plasira na tržište pre svega služi povećanju proizvodnje, plasmana i potrošnje šarana. Na ovaj način su i Poljaci povećali potrošnju ribe za više od 30 odsto.

U ovom trenutku imam veoma dobru saradnju sa Bugarima koji nemaju dovoljno ribe za sopstveno tržište, a između ostalog se bave i izvozom. Ista situacija je i u Rumuniji. Mi imamo idealne uslove za povećanje proizvodnje šarana. Ipak, imamo kontraefekat koji je, po meni, nastao zbog neozbiljnosti države prema ribarstvu i akvakulturi, a odražava se smanjenjem površina pod ribnjacima, smanjenjem same proizvodnje ribe koja je u ovom trenutku za 50 odsto. Sada je krajnji trenutak da pokušamo da zaustavimo pad i da povećamo proizvodnju i plasman. Moramo imati i edukativnu ulogu ali proizvođači to ne mogu sami. Da bi se ona ostvarila potrebno je i direktno uključivanje trgovaca, poručuje Kenđel.

Prema njegovim rečima proizvođači su shvatili da trgovac može da uveze ribu, da je deklariše kao našu i da je proda. Ako se proizvođači ne povežu sa trgovcima koji će našu ribu deklarisati da je proizvedena u Srbiji i da je odgovarajućeg kvaliteta, ništa nije urađeno. Cilj je da sve bude transparentno jer u suprotnom od ovih želja neće biti ništa.

 

-Pred nama je dugotrajan i mukotrpan put jer se kod nas pojedine stvari veoma sporo odvijaju, rešavaju  i završavaju. Znamo da to neće biti lako, 40 godina sam u ovoj branši i znam kako je do sada ona prolazila. Na žalost, u poseldnjih 10 godina imamo velike promene u ribarstvu počevši od tehnologije, preko tržišta, pa do uslova življenja. Rezultat svega navedenog je prepolovljena proizvodnja, zaključuje Darko Kenđel.

 

Vidak Milošević takođe je član UO Klastera „Naša riba“,  u ribarstvu je 14-15 godina i ima dovoljno iskustva da se složi sa svojim kolegom Darkom Kenđelom i potvrdi da je ribarstvo u ozbiljnom problemu čemu u prilog govori činjenica da je izgubljena polovina površina pod ribnjacima.

Jedan od puteva da uspemo u nameri da se ova situacija promeni je saradanja proizvođača šarana i naučnih institucija. Poslednjih 6-7 godina u srpskom ribarstvu, pored nabrojanih problema, desetkovanju proizvodnje doprinelo je i prisustvo virusa. U saradnji sa Institutom za ribarstvo iz Beograda Ribnjak „Sutjeska“ u kojem radim, planira da počne rad na vakcini koja bi pomogla u smanjenju gubitaka. Sada je na sceni neko novo ribarstvo o kojem bi trebale da se napišu neke nove knjige i mi moramo da pojačamo saradnju sa naukom, kaže Milošević.