U skladu sa aktuelnim trendovima porasta stanovništva na globalnom nivou, prema prognozama naučnika do 2050. potreba ljudi za hranom skočiće za 70%. Studija UN pokazala je da oko 9,9% svetske populacije danas gladuje pa sama pomisao da ćemo za nešto više od tri i po decenije morati da hranimo skoro 10 milijardi gladnih usta, zvuči zastrašujuće. Sa ekološkim i klimatskim promenama, sušama i manjkom vode neophodno je okrenuti se inovacijama u tehnologiji poljoprivrede.
Stručnjaci najavljuju 10 tehnoloških trendova koje treba pratiti u 2022. koji će promeniti način proizvodnje, transporta, skladištenja i upravljaju hranom. Od napretka u preciznoj poljoprivredi do automatizacije farme, novih tehnologija upravljanja vodom, inovacije u oblasti poljoprivrede pružaju sredstva za pametniju, sigurniju i produktivniju proizvodnju hrane.

* Vektorizacija pčela

Pčele su od suštinskog značaja za ljudski opstanak. One su nezamenljive kad je u pitanju oprašivanje cveta, što direktno utiče na kvalitet i prinos voćarskih i pojedinih ratarskih kultura. Vektorizacija pčela je komercijalno uzgajanje ovih insekata koji bi se osim za oprašivanje koristile i za zaštitu bilja. Prirodna gljivica pod imenom BVT-CR7, koja je potpuno bezopasna za pčele, se u vidu rastvora stavlja u košnicu gde ga one pokupe na svojim nožicama pre izlaska, a potom ga šire na okolne useve. Brojni eksperimenti su pokazali da ovako tretirani usevi imaju veću otpornost na bolesti pri čemu se hemijski preparati i pesticidi zamenjuju ekološki bezbednim sistemom zaštite useva koji je pri tome neškodljiv za samo zemljište. Na ovaj način moguće je tretirati mnoge useve, voće poput borovnica, suncokret, jabuke, paradajz, praktično sve biljke koje se koriste za uzgoj u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu. Takođe, pčele se mogu koristiti na farmama svih veličina od malih gazdinstava do velikih proizvođača.

* Precizna poljoprivreda

Precizna poljoprivreda je strategija upravljanja resursima kroz prikupljanje i obradu podataka koji će omogućiti poljoprivrednicima da povećaju kvalitet zemljišta i produktivnost. Na ovaj način bi vlasnik gazdinstva mogao efikasnije da koristi resurse koje ima, da njegova proizvodnja bude održiva, profitabilna i produktivnija uz bolji kvalitet proizvoda. To praktično znači da bi ratar pre setve na određenoj parceli na osnovu stanja zemljišta, vlage i mikroklime mogao tačno da odredi koji usev mu je najisplativije da gaji te godine. Ova tehnologija radi u realnom vremenu, pa poljoprivrednik u svakom trenutku može da zna koliko hranljivih materija koriste zasađene biljke, kakvo je stanje lišća, da li biljku napadaju štetočine i insekti i koji. Svi ovi podaci kombinuju se sa GPS ugrađenim u traktore, pa prilikom, recimo đubrenja, sam program određuje količinu hranljivih materija koju će ispustiti, zato što razvoj useva najčešće nije podjednak na svim delovima zasađene parcele.

*Vertikalni uzgoj u zatvorenom prostoru

Prosečan prinos žitarica (u zavisnosti od vrste) pod otvorenim nebom je između tri i šest tona. Svedoci smo da su suše ove godine desetkovale rod kukuruza u južnom Banatu. Sve ovo može se izbeći vertikalnim uzgojem u zatvorenom prostoru gde čovek u potpunosti kontroliše mikroklimu i uslove uzgoja biljke. Police za uzgoj se postavljaju vertikalno kako bi se prostor maksimalno iskoristio i povećao prinos.
Za ovu svrhu mogu da se iskoriste bukvalno svi zatvoreni prostori kao što su stari hangari, fabrike ili rudarska okna što bi drastično umanjilo potrebu za obradivim površinama. Kada se ovome doda hidroponski uzgoj, odnosno gajenje biljaka u posudi sa hranljivim materijama upotreba vode za zalivanje se umanjuje za čak 70 odsto. Za žetvu ili berbu se koriste roboti što je rešavanje još jednog gorućeg problema u svim zemljama a to je manjak sezonskih radnika.

* Primena tehnologije u stočarstvu

Primena novih tehnologija u stočarstvu pružaju farmerima podatke koji im omogućavaju da pojednostave upravljanje farmama, poboljšaju brigu o životinjama i povećaju produktivnost. Pre svega tu je automatizovana muža a senzori na samoj aparaturi pomažu farmerima da prate kvalitet mleka. Automatski sistemi za čišćenje i uklanjanje životinjskog izmeta omogućava čistije i zdravije okruženje za životinje bez bolesti. Armentin tretman bez antibiotika koristi tehnologiju akustičnog pulsa tretiranja mastitisa kod krava. Inače, zbog ove bolesti zabeleženi su gubici više od 6 milijardi dolara godišnje u SAD i Evropi. Automatizovani sistemi za hranjenje obezbeđuju životinjama smeše hrane koje su prilagođene njihovim potrebama i u odgovarajućoj količini.

* Laserska strašila

Ptice ili glodari mogu biti ozbiljna pretnja usevima koji se gaje na otvorenom polju. Izgleda da je došlo vreme da se stara strašila od slame pošalju u penziju. Na njivama će ih zameniti laserska strašila koja su konstruisali naučnici sa univerziteta na Roud Ajlendu. Lasersko strašilo je zapravo aparat na solarni pogon koji projektuje zelene laserske zrake koje ljudi ne vide na suncu, ali su vrlo efikasni protiv ptica koje su osetljive na zelenu boju. Automatizovani laserski strelac ispušta zelene zrake preko polja i u visinu do 180 metara, a efikasnost je između 70 i 90 procenata.

* Automatizacija na farmama

Automatizacija farme objedinjuje poljoprivrednu mehanizaciju, kompjuterske sisteme, elektroniku, hemijske senzore i upravljanje podacima kako bi se poboljšao rad opreme, smanjio ljudski rad i mogućnost greške.
Smanjeno radno vreme, veći prinosi i efikasna upotreba resursa pokreću savremene tehnologije znato olakšava sam rad na farmama. Poljoprivrednici već sada koriste automatizovane kombajne ili samohodni traktor i sejalice što prisustvo čoveka na njivi svodi na najmanju moguću meru. Zadatak poljoprivrednika je da u poseban kompjuterski program ubaci određene parametre, a mašine će same neumorno raditi kako bi doprinele većim prinosima. Na ovaj način klasičan manuelni rad na njivama praktično će postati nepotreban a poljoprivrednici će za to vreme moći da se bave drugim stvarima.