U okviru programa koji obuhvata period 2021-2027. iz evropskog budžeta biće dostupno 288 miliona evra, a iz nacionalnog 90 miliona. Zajedno sa doprinosom korisnika čak oko 580 miliona evra mogu biti investirana u poljoprivredu Srbije i njena ruralna područja.
Naročitu korist od novog IPARD programa imaće poljoprivrednici koji će primenjivati prakse korisne za životnu sredinu. Podrška takvoj proizvodnji biće davana u okviru Mere 4 IPARD programa – Agroekološko-klimatske mere i i mera organske proizvodnje.
Kada se u okviru IPARD III programa akredituje mera namenjena ovoj vrsti proizvodnje, poljoprivrednici će imati mogućnost da apliciraju za podršku koja će iznositi i do 436 evra po hektaru godišnje.
Agroekološko-klimatska mera i organska proizvodnja (Mera 4) biće najsličnija meri direktnih plaćanja. Predloženo je pet operacija unutar ove mere i to na obradivim površinama, u višegodišnjim zasadima i na livadama i pašnjacima.
Operacije koje će se podsticati su sledeće:
Plodored na obradivim površinama;
Mehaničko uklanjanje korova u višegodišnjim zasadima;
Zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima;
Uspostavljanje i održavanje cvetnih traka na obradivim površinama;
Održivo upravljanje livadama i pašnjacima kroz ekstenzivnu ispašu.
Podrška je u vidu godišnjeg plaćanja po jedinici površine, to jest po hektaru.
Cilj mere 4 je podsticaj poljoprivrednih praksi koje su korisne za životnu sredinu tako što čuvaju i poboljšavaju prirodne resurse i ublažavaju negativne efekte poljoprivrede na zemljište, vodu i vazduh.
Da bi poljoprivrednici dobili ovu podršku iz IPARD fonda neophodno će biti da potpišu ugovor na najmanje 5 godina o sprovođenju prihvaćenih obaveza za određenu operaciju. Obavezna će biti eduukacija korisnika pre sprovođenja prihvaćenih obaveza i još jedna do kraja treće godine sprovođenja. Poljoprivrednici će morati da se pridržavaju relevantnih nacionalnih standarda i obaveza navedenih u svakoj operaciji. Takođe, moraće da vode evidenciju na gazdinstvu koja sadrži informacije o svim poljoprivrednim aktivnostima koje su relevantne za obavezu.
Uglavnom, podsticaj će moći da dobiju isključivo registrovana poljoprivredna gazdinstva koja dobrovoljno prihvate obavezu koja podrazumeva primenu praksi korisnih za životnu sredinu (tako što čuvaju i poboljšavaju prirodne resurse i ublažavaju negativne efekte poljoprivrede na zemljište, vodu i vazduh).
Pred kratorima ove mere je da definišu metodologiju i kalkulacije za utvrđivanje okvirnog nivoa premije.
