Irena Šinko: Naredne godine biće isplaćeno 7,5 miliona evra od čega su 5,2 miliona evra iz evropskih fondova

Ilustracija: Irena Šinkom., Ministarka poljoprivrede Slovenije i Jasna Bajšanski, predsednica udruženja novinara
Ilustracija: Irena Šinkom., Ministarka poljoprivrede Slovenije i Jasna Bajšanski, predsednica udruženja novinara

Članovi Društva agrarnih novinara iskoristili su svoju posetu Sajmu poljoprivrede „Agra“ da održe zajedničku konferenciju sa ministarkom poljoprivrede, šumarstva i hrane Irenom Šinkom.

Slovenija ima jedan od najviših BDP-a po glavi stanovnika u centralnoj Evropi, uprkos tome što je u periodu 2008-2009 pretrpela dugotrajnu recesiju usled svetske finansijske krize. Udeo poljoprivrede u BDP-u je svega 1% i uprkos značajnim sredstvima koje je ova zemlja iz fondova EU uložila u razvoj poljoprivrede, ruralni razvoj i jačenje poljoprivrednih gazdinstava, većina poljoprivrednika kaže da ne žive lako od ovog posla što je posebno izraženo ove godine. Značajan broj njih pored poljoprivrede radi i neki drugi posao.

Kako se pozicionira slovenačka poljoprivreda u uslovima izraženih klimatskih promena, skupih energenata i promena na svetskim tržištima?

-Slovenija se već suočila sa požarima, sušom, promanama klime i skupim energentima zbog rusko-ukrajinskih sukoba. Da bi pomogli našim poljoprivrednicima zajedno sa predsednikom vlade Republike Slovenije doneli smo paket mera pomoći. Zbog celokupne situacije Vlada Slovenije  donela je mere u iznosu od skoro 22,5 miliona evra, koje će pomoći  poljoprivredi i ribarstvu da se izbori sa većim troškovima proizvodnje i uzgoja. Mere se odnose na tri dela: pomoć sektoru mleka, pomoć u gorivu za poljoprivredu i ribarstvo i pomoć u oblasti repromaterijala odnosno đubriva. Paket mera za poljoprivrednike i ribare će omogućiti nastavak proizvodnje hrane i ublažiti posledice poskupljenja goriva, struje i sirovina. U 2022. godini biće isplaćeno ukupno skoro 22,5 miliona evra od čega je nešto više od 1,7 miliona evra iz evropskih fondova. Naredne godine biće isplaćeno 7,5 miliona evra od čega su 5,2 miliona evra iz evropskih fondova.

Kako će biti raspoređen taj novac?

– Za oko četiri hiljade farmi koje uzgajaju muzne ​​krave biće isplaćeno 5,2 miliona evra na osnovu podrške proizvođačima mleka. To znači da će po mlečnoj kravi biti isplaćeno 60 evra i to do 30. septembra ove godine.

Svima koji su u 2021. godini ostvarili pravo na povraćaj akcize na energente koji se mogu koristiti za poljoprivrednu mehanizaciju predviđena je dvomesečna pomoć u iznosu od 0,2 evra za litar goriva – minimum 40 evra. Za oranice, njivu za uzgoj puževa, uzgoj jagoda na otvorenom, trajne zasade na oranicama, za plastenik, plastenik sa voćkama kao i za matičnu baštu, trajnu livada, hmeljište u tranziciji, ekstenzivni voćnjak, pašnjake sa razbacanim neopravdanim karakteristikama, privremene pašnjake i poljoprivredno zemljište u pripremi, predviđeno je 6,67 evra/ha.  Za površine vinograda, intenzivnih zasada, hmelja, maslinika ili drugih trajnih zasada izdvojeno je 14 evra/ha.

Za oko 14 ribara koji su za 2021. godinu dobili refundaciju akcize za energente koji se koriste za pogon ribarskih plovila u toku svojih aktivnosti, zbog visokih cena energenata predviđeno je 0,2 evra po litru goriva ili  maksimalno 35.000 evra bruto novčane pomoći.

Da  li država pomaže pri kupovini repromaterijala u poljoprivredi?

Na osnovu Uredbe o novčanoj naknadi zbog visokih cena reproduktivnog materijala koji se koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju 15 miliona evra namenjeno je za njegovo sufinansiranje u iznosu od 35 do 50 hiljada evra po gazdinstvu. Ova sredstva obezbjeđuju se iz budžeta Republike Slovenije.

Novčana naknada se dodeljuje u obliku paušala po hektaru zemljišta u zavisnosti od vrste stvarne upotrebe i iznosi približno 31,73 evra za trajne livade, pašnjake sa razbacanim neopravdanim obeležjima, ekstenzivne voćnjake, hmeljarnike, višegodišnje zasade na oranicama, vinograde, matične biljke, intenzivne voćnjake, maslinjake, jagode u polju i druge stalne zasade. Za površine koje su njive, privremene livade, njive za uzgoj puževa, hmelja u prelazu, plastenika, plastenika sa voćnim zasadima i staklenika gde gajenje nije u zemlji novčana naknada je 63,46 evra. Minimalna novčana naknada je 50 eura po korisniku. Ako je više aktivnosti zastupljeno na gazdinstvu ukupan iznos ne sme prelaziti 35.000 odnosno 400.000 evra što zavisi od vrste aktivnosti.

Iz Evropskog poljoprivrednog fonda gazdinstvima i malim i srednjim preduzećima koja se bave preradom, marketingom i razvojem poljoprivrednih proizvoda minimalno pripada 7,5 miliona evra privremene podrške koja će im biti isplaćena najkasnije do 15. oktobra 2023. godine.

Tokom 2021. godine Slovenija je bila na 13. mestu po visini razmene Srbije sa partnerima u svetu,  koji je u prethodnom periodu bio nešto niži (10. ili 7.).

Tokom 2021. godine 4.504 privrednih subjekata iz Srbije poslovao je sa Slovenijom, njih 1.415 je samo izvozilo, 2.271 je samo uvozilo robu, a 818 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavljalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije.

U 2021. godini razmena usluga između Srbije i Slovenije iznosila je 497 miliona evra, uz deficit na strani Srbije od 39 miliona evra.

U Srbiji je do početka maja tekuće godine  poslovalo 1.057 aktivno privredno društvo čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije.

Najveći broj njih posluje u sektorima stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije, administartivne i pomoćne uslužne delatnosti, građevinarstva i informisanje, komunikacija i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

Promet koji su u 2021. godini ostvarili privredni subjekti čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije, iznosio je 1,4 milijarde evra (neke obavljaju promet u oba smera), od čega su uvezle robe u vrednosti od 888,42 miliona evra, a izvezle robe za 598,28 miliona evra. Navedeni podaci ukazuju da pomenuti privredni subjekti ostvaruju 87% od ukupnog izvoza u Sloveniju, u 2021. godine.

Poslednji dan na sajmu AGRA bio je posvećen povrtarima, semenarima i sajamskim baštama, kao i traktorima Steir. Poslednji u nizu od pet okruglih stolova pod nazivom „Bezbednom hranom čuvamo zdravlje“ održan je u izložbenom prostoru ministarstva. Ministarka Irena Šinko je na kraju rekla da je sajam AGRA, povodom 60. godišnjice postojanja, dokazao da je to manifestacija koja je i dalje vodeća u Sloveniji u oblasti poljoprivrede, prehrambene industrije, tj. celokupnog prehrambenog sektora i šumarstva.

Irena Šinko rođena je 5. januara 1964. godine. Diplomirala je poljoprivrednu tehniku i pravo. Nakon studija na Katedri za životinje Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, zaposlila se kao referent tehnologije u fabrici stočne hrane u Lendavi, a nastavila je da radi kao poljoprivredni inspektor u Murskoj Soboti i kao nastavnik stočarstva u srednja poljoprivredna škola u Rakičanu. Godine 1995. preuzela je rukovodstvo Odseka za poljoprivredu i privredu u Upravnoj jedinici Murska Sobota i završila studije na Pravnom fakultetu u Mariboru. Godine 2010. imenovana je za direktora Fonda za poljoprivredno zemljište i šume Republike Slovenije, gde je ostala dva mandata. Nakon drugog mandata, zaposlila se kao viši savetnik u Odeljenju za životnu sredinu i prostorno planiranje u Upravnoj jedinici Murska Sobota. Zahvaljujući različitim funkcijama, stekla je iskustvo u oblasti poljoprivrede i šumarstva, razvila visok nivo kompetencija u rukovođenju i upravljanju resursima i stekla dublje razumevanje funkcionisanja sistema državne uprave.

 

 

 

Povezano