Siliranje zelene stočne hrane dovodi do manjih ili većih gubitaka, koji zavise od korišćenih mašina i uslova pod kojima se radi. Pri siliranju gubici mogu nastati i zbog nepravilno podešene visine košenja. Veća visina košenja uslovljava i veće gubitke u biljnoj masi. Pri nižoj kosidbi ostaje manje mase na njivi, što povećava prinos. Smatra se da je za zeleni silažni kukuruz najbolja visina košenja 12 cm. U praksi je ovu visinu teško postići zbog brzine rada silo kombajna, neravnog terena i stanja samih useva.

Košenjem biljaka na nižoj visini od 12 cm. , postoji opasnost od „zagađenja“ silirane mase zemljom što će se u toku procesa fermentacije negativno odraziti na sam kvalitet silaže. Od navedene visine se mora odstupiti i iz razloga što se na njivi mogu naći metalni predmeti, kamen i drugi predmeti, koji mogu oštetiti kombajn, pa se kukuruz praktično kosi na visini od 10 do 20 cm.

Za spravljanje silaže kukuruz se mora iseckati, jer se u takvom stanju može u potrebnoj meri sabiti, što je neophodno za potpunije istiskivanje vazduha, jer se samo tako može dobiti dobra silaža. Dužina seckanja zavisi od zrelosti biljke. Kukuruz u fazi voštane zrelosti sa 65 do 70 odsto vlage treba seći na dužinu od 10-20 mm. Ukoliko je vlažnost veća od 80 odsto , dužina sečenja treba da bude što duža, od 50 do 80 mm. Sitnije seckanje kukuruzne biljke u optimalnoj fazi ima prednost i u transportu, jer ove mase više stane u prikolicu nego krupno seckane.
Sitno seckana kukuruzna biljka u kasnoj voštanoj zrelosti je veoma pogodna za spravljanje silaže dobrog i ujednačenog kvaliteta i to: zbog ravnomernije raspoređenog zrna u masi, lakšeg istiskivanja vazduha – boljeg sabijanja i zbog boljeg korišćenja transportnih sredstava.