Najbolja  srpska prepečenica od šljive potekla je iz Rađevog Sela nadomak Valjeva! Za to je zaslužan Valjevac Čedomir Đurđević,  tehnolog sa višegodišnjim iskustvom u proizvodnji i preradi šljive.

Na ocenjivanju kvaliteta voćnih rakija, koje je organizovao  Savez proizvođača rakije Srbije za destilerije koje su  učestvovale na Sajmu “Otvoreni Balkan“ od 1. do 4. septembra u Beogradu, šljivovica iz Valjeva po oceni sedmočlane stručne komisije imala je najbolju boju, bistrinu, tipičnost, miris i ukus.

Pred iskusnim poznavaocima alkoholnih pića našlo se  47 uzoraka voćnih rakija, u dve kategorije – šljive prepečenice i ostale voćne rakije, iz 27 registrovanih destilerija čiji se proizvodi mogu naći i u prodaji.

“Smatram da je veliki uspeh uzastopno ponoviti ovakav rezultat i imati šampionsku šljivovicu u Srbiji,  posebno što su ocenjivani  uzorci koji su uzeti direktno iz prodaje. To je i potvrda da se u Valjevu gaji šljiva vrhunskog kvaliteta. Ovde je nekad šljiva bila osnovni proizvod, a ovo govori da Valjevo treba da bude što je nekad bilo, centar šljivarstva“, kaže Čedomir Đurđević, koji se isključivo bavi proizvodnjom šljivovice.

“Čedina“ prepečenica, koja je drugu godinu za redom ponela titulu najbolje srpske rakije, proizvodi se na tradicionalan način, po već oprobanoj recepturi, od organskih plavih plodova. U kazan za pečenje idu samo kvalitetni plodovi, jer kako ističe naš sagovornik, ako nemamo vrhunski kvalitet šljive ne možemo dobiti ni kvalitetnu rakiju. Za to je dodaje neophodno iskustvo, znanje, strpljenje i dobra sirovina.

“Iza ove rakije stoji generacijsko iskustvo. Ja sam osma generacija u porodici koja da kažem rakiju peče u vidu zanata. U turskim poreskim knjigama iz 1883. godine piše da je moja pra prababa plaćala porez Turcima na rakijski kazan. Nema podataka koliko je pekla, ali ima koliko je groša plaćala, što znači da je to bila neka ozbiljna proizvodnja. Ja sam učio od  oca i dede kako su oni radili. Sada je to unapređeno, tu je oprema koja daje veće mogućnosti, tehnolog sam po struci, 40 godina radim ovaj posao i tu su rezultati“, priča Đurđević.

Dok obilazimo destileriju, gde je uveliko počela proizvodnja od ovogodišnjeg roda, govori nam da je za kvalitetnu prepečenicu najbitnije da se voćnjak veštački ne forsira, ne zaliva i ne stavlja pod mrežu, pošto ga tako zaklanjamo od sunca. Pokauzuje i stado ovaca, koje pase u voćnjaku pored destilerije, jer “bez stočarstva nema ozbiljnog voćarstva“.

Inače, ovo je rakija koja se već osam godina proizvodi od šljive uzgajane po principima sertifikovane organske proizvodnje.

“Mislim da se u ovoj proizvodnji postižu pravi rezultati. Sada to zovemo organska proizvodnja, ali to je proizvodnja ista kao što je moj otac gajio šljivu. To je sprega stočarstva i voćarstva. Ne maltretira se biljaka mnogo, nema previše rezidbe, nema hemije. Kada stabla neorezujemo u proleće, pogotovu ako gajimo autohotne sorte poput požegače ili crvene ranke, i vratimo se klasičnoj proizvodnji, da se orežu u periodu kada se završi kupljenje plodova iseku polomljene i grane koje smetaju, u tom slučaju nema bolesti a ovce održavaju voćnjak i nema korova“, smatra Đurđević i napominje da se dešava da neke godine bude i manje roda, što je normalno, ali kaže tu je kvalitet koji će da nadomesti količinu.

Šljiva je  na oko 12 hektara u porodičnim voćnjacima u Valjevu, ali i kod kooperanata u Komiriću, Ostružnju, Beloj Crkvi. U zavisnosti od količine ubranih plodova, u destileriji u Rađevom Selu, godišnje se proizvede od 3.000 do 5.000 litara rakije.

“Da je to intenzivna proizvodnja to bi bile veće količine, ali s obzirom da je to organska proizvodnja ja sam zadovoljan i zato imam vrhunski kvalitet. Retko kada idu zajedno kvantitet i kvalitet. Nije u planu neko značajnije povećanje površina pod voćnjacima, prioritet je očuvanje postojećeg kvaliteta i možda izlazak na tržište sa još jednom rakijom na bazi šljive.To su voćnjaci koji su na raspolaganju, jer samo ono što vam je kompletno pod kontrolom od toga možete da očekujete vrhunski kvalitet. Ako se okrenemo ka tržištu, da kupujemo sirovinu, tu ne možemo doći do vrhunskog kvaliteta“, naglašava Čedomir Đurđević.

Prepečenica od šljive iz grada na Kolubari stigla je u sve krajeve Srbije, a otišla je i u Englesku, Holandiju, Crnu Goru …