Tokom rada poslednje decenije u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi Čačak, posebno obilascima pobrđa čačanske kotline, od meštana, starosedelaca, uglavnom u podebelom penzionerskom stažu, mogli smo čuti zanimljiva svedočenja o poljoprivrednoj proizvodnji našeg kraja. Jedna od njih govori da su pre četrdeset, pedeset godina padine jeličkog venca, kao i proplanci Ljubić brda sa okolinom krasili brojni redovi plemenitih zelenih čokota, dok su se s jeseni orili dani poletnih berača u moru plavetnila grozdova.
Koliko je nekadašnja nam Jugoslavija ozbiljno računala na ovu delatnost govori i činjenica da je vinogradarska struka svoju rejonizaciju iznela davnih devedesetih godina (dok je u voćarstvu još u realizaciji), i u kojoj podeli Jeličko i Ljubićko vinogorje u zapadno- moravskom rejonu imalo je respektabilne površine u proizvodnji grožđa i dobijanju vina.
Industrijalizacija privrede, uvođenje dominantne mehanizovane obrade kultura, kao i migracije stanovništva sa uhlebljenjem u većim gradovima, „iskrčile“ su zahtevnije vinogradarske plantaže, dajući šansu voćarskim zasadima, poljima krompira i livadskim sejanicama.
Ponos vinogorja našeg kraja, još uvek čuva nekolicina ozbiljnih entuzijasta, vinogradara, na svega nekoliko hektara uzornih vinograada, pretačući „ dušu“ poznatih sorti: Muskat Hamburg, Merlo, Italijanski i Rajnski rizling, Sovinjon, Prokupac, Smederevka, ili pak Afuz ali, Ribijer; Moldavija i drugih u tradicionalna vina i grožđe ovog podneblja.
Uprkos veoma povoljnoj klimi i pogodnom zemljištu, kao i zadovoljavajućoj godišnjoj sumi sunčanih dana za gajenje vinove loze, nedostatak aktivne, sposobne radne snage je ograničavajući korak za širenje vinove loze.
Ipak, ovu priču o vinogradarstvu našeg kraja moramo završiti u pozitivnom duhu, onako kako vinova loza to i zaslužuje. Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije poslednjih godina opredeljuje i ulaže značajna sredstva i podsticaje za oporavak ove plemenite proizvodnje grožđa i izgradnju vinarskih kapaciteta kroz više Start ap projekata. Interesovanje ljubitelja proizvodnje vina i vinogradara je sve veće i ozbiljnije, posebno u izboru autohtonih sorti Prokupac i Tamjanika, koje se na „velika vrata“ vraćaju i u veća vinogorja Srbije. To pokazuje i organizacija vinarskih manifestacija u našoj i široj okolini, tako da nas neće iznenaditi i neka nova boca crvenog ili belog vina, mirisnog, osvežavajućeg, nadahnjujućeg, sa dugom završnicom.
Od velikog pravoslavnog praznika, Svetog Trifundana, svake godine, vinogradari tradicionalno započinju zimsku rezidbu svojih čokota, a start sezone se obeležava molitvom, verom da je „u vinu istina“, i željom da svaka sledeća godina bude bolja od prethodne.
