Visoke leje su dobrodošle tamo gde baštanska zemlja nije dovoljno kvalitetna ili je iscrpljena intezivnom obradom.
Formiranje visoke leje zahteva više uloženog rada i vremena. Međutim vreme i rad su zanemarivi kada se uzme u obzir da na kvalitetno urađenoj visokoj leji možemo imati i 2-3 puta veći prinos po kvadratnom metru nego gajenjem na ravnoj, klasičnoj leji. Da bi formirali visoku leju, moramo marljivo i strpljivo skupljati organske otpatke preko godine, pa u kasnu jesen pristupiti njenoj izradi. Leja se postavlja na osunčanom delu. Mogu biti u obliku humke, a najčešće su pravougaone, sa okvirom od impregnirane daske, oblica, ili blokova. Širina visoke leje može biti 120-180 cm, a dužinu odrediti proizvoljno.Visina neograđene leje može biti najviše 100-120 cm.Ako se leja podiže na travnjaku,najpre treba iseći delove travnjakai složiti sa strane. Kasnije ih upotrebiti. Zemljište produbiti ašovom do 25 cm dubine. U iskopani kanal 50 cm širine složiti usitnjene grane, stabljike suncokreta ili kukuruza.Preko tog drenažnog sloja dolazi busenje trave (trava se okreće prema dole) ili pokošena trava, slama i slični biljni otpaci,u sloju debljine 15 cm. Preko staviti sloj zemlje 10 cm. Zatim poređati sloj ovlaženog lišća, preko njega sloj zemlje sve vreme formirajući , sabijanjem, oblik humke. Nakon ovih slojeva dolazi sloj grubog komposta debljine 15-20 cm, i na površinu sloj baštanske zemlje pomešane sa prosejanim zrelim kompostom. Pošto se visoka leja pravi u kasnu jesen, kada su i vremenski uslovi promenljivi, dobro je velikim najlonom prekriti mesto gde se pravi leja, kao i materijal za njeno formiranje. Čim se zemlja malo prosuši, može se nastaviti sa radovima. Nije nužno da podloga za visoku leju bude baštanska zemlja i mora imati mogućnost za odlivanje viška vode. Takođe, mora se paziti da se materijal u visokoj leji ne osuši,jer će i procesi raspadanja organske materije biti usporeni, ili će potpuno stati. Na dno leje možemo staviti mrežu sitnijih okaca , kroz koju krtice i miševi ne mogu proći.
Prednosti gajenja povrća na visokoj leji su: moguće je uzgajati povrće na zemlji lošijeg kvaliteta, raniji početak setve i sadnje, prihranjivanje povrća vrši se isključivo organskim đubrivom, a proizvodnja humusa odvija se sama od sebe, i dr.
Proces raspadanja organske materije u visokoj leji podići će temperaturu na oko 50 stepeni C, što će omogućiti ranije sejanje i brže klijanje povrća. Prvih godina je temperatura zemljišta u leji za 5-8 stepeni C viša nego u okolnoj baštanskoj zemlji. Zbog toga te prve godine, po sleganju materijala, na visokoj leji treba sejati i saditi povrće za čiji ja rast potrebna toplota i puno hranljivih materija (paradajz, paprika, patliđžan,krastavci…), a sledeće godine povrće manjih zahteva po pitanju toplote i ishrane.
Zbog poštovanja plodoreda dobro je svake godine podizati po jednu visoku leju, jer one moraju biti različite starosti, kako bi zemljište bilo pogodno za različite potrošače. Ako površinu visoke leje redovno prekrivamo lišćem, travom, seckanom slamom i ostalim organskim otpacima, njena trajnost biće 5-6 godina. Nakon toga leju treba rasturiti i na njenom mestu napraviti novu. Kompost koji se pri tom formirao,debljine bar oko 30 cm, iskoristiti za gornji,završni sloj sledeće leje i za posipanje po bašti. Bitno je da gornji sloj u kome rastu biljke bude bar 30 cm debljine.
