Kada proizvedemo zdrav i kvalitetan konzumni krompir sledeće što je potrebno je da ga skladištimo i održimo što duže upotrebljivim. Treba ga sačuvati od bolesti, štetočina i klijanja. Krompir se vadi u tehnološkoj zrelosti, odnosno 15 – ak dana po zasušivanju cime. Očistiti ga od zemlje I izbegavati pranje pre skladištenja. U skladište idu samo dobro osušene krtole. Oštećene krtole izdvojiti, ostaviti izvesno vreme da zarastu rane (na temperaturi 15 – 20 °C) i zasebno skladištiti. Duže se čuvanje srednje i kasne sorte.

Skladišta treba da su tamna, hladna i suva i pre unosa krompira moraju biti dezinfikovana insekticidima (akt.m. pirimifos metil, malation, deltametrin). Unošenje robe se vrši tri dana posle tretiranja.

Optimalna temperatura za čuvanje je od 8 do 12 stepeni i relativna vlažnost 90-95 %. Krompir gubi vlagu prilikom disanja i transpiracijom pa to treba svesti na najmanju meru, niskim temperaturama.

Prvi problem na koji treba da se obrati pažnja je prevremeno klijanje. Prirodno mirovanje klijanja, zavisno od sorti, je do dva meseca. Da bi krompir bio bez klica moramo delovati niskim temperaturama, difuznim svetlom i hemijski. Najveći uticaj na trajanje mirovanja klijanja ima temperatura.

lijanje hemijski sprečavamo regulatorima rasta. Kod na se koriste preparati na bazi hlorprofama (Tuberite N, Neostop). Imaju sistemično delovanje i primenjuje se u količini: 100 grama na 100 kg krompira, ravnomernim zaprašivanjem suvih krtola. Pri čuvanju do tri meseca dovoljno je jedno zaprašivanje. Karenca je 42 dana. Pre konzumiranja dobro oprati krtole. Preparati na bazi hlor profama su veoma dugo u upotrebi. Postoji preporuka Evropske komisije da se povuku iz upotrebe zbog sumnje na nepovoljne posledice po zdravlje čoveka. Problem je što nema adekvatnu zamenu. Novi preparati nisu toliko efikasni i znatno su skuplji.

Kod nas su u upotrebi i prirodni preparati na bazi ulja mente. Krtole se tretiraju pre pojave klice ili po pojavi (veličine klice do 2 mm) u dozi 90 ml/t krompira. I na svaka 20 – 25 dana tretira se sa po 30 mm/t.

Kvalitet krtola uveliko zavisi i od prisutnih štetočina u skladištima, pre svega krompirovog moljca (Phthorimae operculella). Ova štetočina oštećuje krtole i na polju i u skladištu,

Prilikom gajenja krompira zemljište mora biti rastresito bez pukotina, kako insekt ne bi prodro do krtola. Način navodnjavanja se prilagođava na prisustvo moljca – izbegava se navodnjavanje u vadama I stvaranje pukotina. Po vađenju, krompir mora brzo da ode u skladište, bez moljca. Ako uđe u skladište, nastavlja razvoj i pravi štete. Na ventilacionim otvorima moraju biti postavljene mreže koje sprečavaju ulaz leptira. Temperaturu, gde je to moguće, držati u opsegu od 5-8 0C, a maksimalna sme da bude do 15 – 16 0C (nema piljenja gusenica na nižoj temperaturi).

Kao jedan vid smanjenja štete od moljca, može biti i skladištenje zajedno sa aromatičnim biljkama (beli luk, menta i dr.) koje deluju odbijajuće.