Kako doći do dostupne ali prilično skupe savremene mehanizacije

A kako doći do dostupne ali, prilično skupe savremene mehanizacije koja je osnov precizne poljoprivrede? Moguće je koristiti sredstva banaka, ali i ona iz različitih fondova. Svi poručuju da imaju pristupačne i povoljne kreditne linije.

Razvojni fond Vojvodine fokusiran je na kreditne linije preko kojih je moguće doći do finansijskih sredstava za nabavku poljoprivredne mehanizacije. U tom smislu izdvaja se kredit za nabavku nove i polovne poljoprivredne mehanizacije sa rokom otplate do pet godina, grejs periodom šest meseci i kreditna linija za investicije IPARD  programa.

– Dajemo finansijsku podršku koja je u skladu sa Pravilnikom o IPARD-u, a to znači da se prvo Upravi za agrarna plaćanja mora podneti zahtev za odobravanje projekta i onda se dolazi kod nas. Tak kada se od Uprave dobije zeleno svetlo mi dajemo finansijska sredstva. Kredit je povoljan, rok otplate je sedam  godina uz dve godine grejs perioda. U skladu sa našom poslovnom politikom uveli smo kreditnu liniju za klimatski održive investicije namenjenu kupovini hibridne pogonske mehanizacije, priključne mehanizacije za integralnu proizvodnju i sl., objašnjava Staniša Stanišić iz RFV.

Prema rečima Biljane Petrović, direktorke  NLB Komercijalne banke za upravljanje prodajom agro i mikro klijentima mladi se najčešće odlučuju za kupovinu poljoprivredne mehanizacije i nabavku grla sa ciljem povećanja osnovnog stada. Na taj način žele da očuvaju i prošire ono što su od svojih očeva i dedova nasledili. Primetno je da se mala gazdinstva odriču stoke dok srednja i velika gazdinstva povećavaju svoja stada. Tu je reč o dugoročnim kreditima, a u ovom momentu veliki broj poljoprivrednika javlja se za kratkoročne kredite za prolećnu setvu.

– Naš klijent kada dođe u banku prvo će dobiti savet od svog agrosavetnika. Ova praksa je uvedena jer poljoprivrednici često imaju potrebu za kreditom, ali nisu uvek sigurni koji bi to rok otplate bio i koji bi proizvod za ono što je potrebno bio najbolji u tom momentu. Mi već godinama unazad dajemo procenu kreditne sposobnosti klijenta, jer je jako važno da ga poljoprivrednik iskoristi onako kako je to zamislio. Naš zajenički cilj je povećanje poljoprivredne proizvodnje, da poljoprivrednici ostvaruju što veći profit i da u daljem radu sa bankom budu naši što veći klijenti, objašnjava Petrovićeva.

Od celokupnog portfolija izdate garancije u Garadncijkom fondu AP Vojvodine su u 80 odsto slučajeva poljoprivrednici. Od poslednjeg Poljoprivrednog sajma održanog maja pa do danas ovaj fond je uneo određene izmene i poboljšanje uslova za dobijanje garancija.

-To na prvom mestu znači povećanje limita po svim konkursima i oni sada maksimalno iznose 450.000 evra kao i smanjenje obezbeđenja kredita. Tako kod našeg konkursa za poljoprivrednu mehanizaciju može da se kupi mašina čija cena je do 30.000 evra i to uz samo dve menice za taj predmet kupovine. Za kredite do 50.000 evra, sa učešćem do 20% uslov je isti – samo menice i zaloga na to sredstvo obezbeđenja, kaže Snežana Brusin iz GFV.

Udruživanje mladih poljoprivrednika donosi veći napredak

Evidento je da se svako trudi da na što bolji način predstavi svoj proizvod, a Zadružni savez Vojvodine objašnjava zašto je jeftinija kupovina savremene poljoprivredne mehanizacije kada su poljoprivrednici udruženi. Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj ističe značaj investicija, samim tim i u poljoprivrednu mehanizaciju u koju se i najčešće investira jer je neophodno njeno obnavljanje.

– Tu na scenu stupa potreba za udruživanjem poljoprivrednika kako bi se takve investicije preduzele. Sada smo u periodu kada troškovi proizvodnje postaju sve veći. Tako su inputi za poljoprivrednu proizvodnju prošle godine bili duplo skuplji nego predhodne, a ove godine za 50 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. A svako zajedničko ulaganje donosi niže troškove po osobi što osim što snižava troškove proizvodnje daje nove mogućnosti. Sve je više zadruga čiji osnivači su upravo mladi ljudi. Što pre se oni udruže u budućnosti će njihov napredak biti veći, poručuje Nestorova Bizonj.

Opšti zaključak je da država treba da uloži maksimalne napore da njive obrađuju mladi ljudi kao sve ono što su radili njihovi preci, a i ovo što se danas radi ne bi bilo uzalud.

Iz ove kategorije

Pročitajte i

Čajevi za kvalitetniji život

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca