Ratko Šumarac iz Vareva kod Raške,  davne 2003. godine se opredelio za plasteničku proizvodnju povrća. Na taj korak se odlučio jer nije mogao u to vreme da nađe posao, a imao je porodično imanje koje nije hteo da ostane neobrađeno.

-U poljoprivredi su plastenici itekako dobri  jer biljke štite od mraza produžujući tako period gajenja određene kulture, proizvodnju sadnog materijala (rasad povrća). U gajenju povrća, tokom prosečnih godina, bez ekstremnih temperatura, odnosno dugih perioda visoke vlažnosti vazduha ili jakog napada bolesti i štetočina, mogu se ostvariti jednaki rezultati u prostorima takozvane domaće izrade, kao i u savremenim objektima, priča nam Ratko i dodaje:

-Nije bilo lako. Prvo sam krenuo sa jednim plastenikom, pa sam kasnije kako neki dinar zaradim kupovao i nove. Sada imam 17 plastenika na 70 ari,  gajim papriku, paradajz i zelenu salatu.

Devet plastenika ima u selu Beoci kod Raške,  a osam  plastenika ima blizu porodične kuće u Varevu.

Na plasteničku proizvodnju se prešlo odavno, zato što povrće u plasteniku ima mnogo veću cenu. Takođe povrće u plastenicima, manje oboleva od bolesti, i sigurna je proizvodnja, pogotovu kod paprike.

-Ukoliko se odlučite  za uzgoj povrća u plasteniku, prvo je potrebno odabrati idealan tip plastenika za vašu proizvodnju. Zatim, obavezno pročitajte kako da uradite dezinfekciju zemljišta u plasteniku, a ne bi bilo loše da odmah pogledate i smernice kako da se rešite štetnih insekata koji napadaju povrće u plasteniku.  Dezinfekciju zaštićenog prostora potrebno  je sprovesti bar jednom godišnje i to na kraju vegetacije,  odnosno nakon čišćenja prostora,  i u rano proleće pre početka proizvodnog ciklusa. Čišćenje se obavlja sredstvima na bazi benzoeve kiseline ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvima koja imaju dozvolu za primenu u veterini ili poljoprivredi, priča nam Ratko.

Setvu paradajza i paprike za proizvodnju rasada u srednje visokim plastenicima, bez dopunskog zagrevanja obavlja se  od 10 do 20 marta,  a rasađivanje 10 do 20 maja, ili raniju setvu u tople leje sredinom januara, čija bi sadnja pristigla početkom aprila. Proizvodnja rasada se mora pokloniti velika pažnja, jer od kvaliteta rasada zavisiće i prinos i kvalitet proizvoda.

-Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je temperatura. Ona direktno utiče na porast, ranostasnost, prinos i kvalitet povrća. Porast i snižavanje temperature izvan granica optimalnih vrednosti dovodi do usporenog rasta biljke, a dalji nastavak nepovoljnih temperatura i do prekida rasta i dovodi do uvenuća. Nagle promene temperature takođe i velike razlike između dnevnih i noćnih temperatura isto tako nisu povoljne za uspešan rast biljke. Dobar odnos dnevnih i noćnih temperatura omogućava povoljni bilans fotosinteze i desimilacije. Da bi se izbegle takve oscilacije temperatura i kako bi se biljkama u svakom trenutku mogli obezbediti optimalni uslovi, neophodno je u plastenike postaviti sistem za zagrevanje. Oprema za zagrevanje plastenika danas predstavlja obavezni deo, bez obzira na veličinu plastenika i tehnologiju gajenja koja će pri tome biti primenjena. Najjednostavniji sistem, koji još uvek imaju vrlo široku primenu u plasteničkoj proizvodnji, su lako prenosivi uređaji za proizvodnju toplog vazduha.

Ratko sa majkom radi ovaj posao, povremeno ima i radnike, ali kako ističe sve je teže naći radnike u današnje vreme.

Lako je po Ratkovim rečima proizvesti, ali treba i prodati. Mada on tih problema nema. Sve što proizvede on i proda u Raški na pijaci ili u prodavnicama. Ako  sa nešto ostane proda na kvantaškoj pijaci u Novom Pazaru, gde je kao kaže velika frekfencija ljudi.

-Imam u planu da proizvodim i mladi krompir, ali otom potom. Počeo sam sam sa ulaganjima,  ali veliku pomoć imam od  Opštine Raška, kojima se ovim putem zahvaljujem,  imao sam povrat od 60 odsto, jer bez te pomoći sve bi išlo teže.

Ono što bih dodao za kraj jeste da ko hoće da se bavi plasteničkom proizvodnjom može dobro da zaradi. Ja sam skroman čovek, ne jurim da kupujem stanove, kuće, skupe automobile. Cilj mi je da ostanem u ovom poslu sve dok me zdravlje i godine budu služile.

U Opštini Raška, nedostaje služba gde bi poljoprivrednici  mogli mnogo više da se informišu  o samom procesu proizvodnje. Lakše bi bilo ovakvim poizvođačima da proizvedu i više, ali ipak se dovijaju da dođu do saznanja o novim tehnologijama. Srećom na internetu može mnogo toga da se pročita što im olakšava proizvodnju.