Špargla (Asparagus officinalis), je jedna od najstarijih povrtarskih biljaka. Naziv je dobila od grčke reči Asparagus što znači izdanak. Špargla je višegodišnja zeljasta biljka, gaji se u zasadima i uz dobru negu može se eksploatisati čak i više od 15 godina. Ovo, veoma hranljivo povrće je u našoj zemlji malo poznato i retko se gaji, dok je njeno gajenje i zastupljenost u ishrani ljudi veoma rasprostranjena u svetu. Ceni se kao dijetalno povrće jer sadrži malo kalorija. Ima veoma karakterističan izgled, miris i ukus i razlikuje se od ostalog povrća.

Špargla sadrži mnoštvo vrednih minerala najviše kalijuma, fosfora, sumpora, kalcijuma, magnezijum i vitamine grupe A, C i B. Od fitohemikalija sadrži saponin, glikozide, fenole i polifenole. Polifenoli pozitivno deluju na krvni pritisak, snižavaju nivo šećera, smanjuju upale i generalno poboljšavaju imunološki sistem. Za aromu su važni glukozinolati, spojevi šećera i molekula sumpora, kojima se pripisuje antioksidativno dejstvo. Saponin u špargli odgovoran je za blago gorak ukus, a pozitivno deluje na zdravlje jer snižava holesterol.

U današnje vreme sve se više ceni u kulinarstvu i njena tržišna cena je visoka, tako da uzgajivaĉima donosi veliku i sigurnu dobit.

Špargla je višegodišnja biljka sa životnim vekom dužm od 15 godina. Korenov sistem je nežan, dobro razgranat sa rizomom i služi za deponovanje hranljivih materija koje biljka koristi za formiranje novih izdanaka nakon perioda mirovanja. Debelo korenje odumire nakon 3 godine, a iznad njega razvija se novo na gornjem delu podzemne stabljike, što je razlog postupnog dizanja podzemnog busena. Na razgranatom rizomu pri kraju aktivne vegetacije, u jesen, formiraju se pupoljci, koji će u sledećoj vegetacionoj sezoni dati nove biljke. Na četvorogodišnjem do petogodišnjem rizomu može biti 10 – 15 ili čak 30 pupoljaka. Ako se izdanci ne uberu dok su mladi, razviće se u tanke, visoke i razgranate stabljike dekorativnog izgleda.

List je razvijen, u obliku ljuspice iz čijih pazuha izbijaju igličaste grančice i imaju funkciju listova.

Cvetovi su sitni žuto zelene boje. Cvetanje počinje u drugoj ili trećoj godini, a zatim svake iduće godine.

Špargla je dvodoma biljka, muške biljke su dužeg veka i prinosnije, dok su kod ženskih biljaka izdanci deblji i boljeg kvaliteta.

Plod je sočna bobica veličine zrna graška, u fiziološkoj zrelosti crvene boje, sa najviše šest semena nepravilno okruglog oblika. U jedan gram može biti 40 – 60 semena.

Špargli pogoduju dobro aerisana zemljišta lakšeg mehaničkog sastava mada se uspešno može gajiti na skoro svim tipovima zemljišta uz adekvatne agrotehniĉke mere. Minimalna temperature za klijanje špargle iznosi oko 15℃, dok potapanje semena u toplu vodu u toku četiri do pet dana može znatno ubrzati klijanje. Za rast i razvoj pogodne su temperature od 12℃ – 26℃. Što se zahteva za vodom tiče, u nekim područjima se može gajiti bez navodnjavanja, ali tamo gde su ĉeste letnje suše, samo navodnjavanjem može se osigurati dobar prinos sledeće godine.

S obzirom da je špargla višegodišnja biljka i ostaje na istoj parceli 12 i više godina, zasnivanje novog zasada na istoj površini ne preporučuje se pre 4 – 5 godina.

Pripremu zemljišta za prolećno zasnivanje šparogišta treba zapoĉeti već na jesen ili u toku zime dubokim oranjem na 40 – 60 cm ili oranjem na 30 – 40 cm s podrivanjem do 70 cm, u zavisnosti od zemljišta. Uz osnovnu obradu unosi se stajsko ili drugo organsko Đubrivo kao i kalijum i fosfor i manja koliĉina azota.

Na zemljlištima čija je PH vrednost niža od 5.5 može se dodati i odgovarajuća koliĉina kreĉa. Za direktnu setvu zelene špargle u proleće se zemljište višekratno površinski obrađuje, da bi se uništili iznikli korovi.

Redove je tokom vegetacije potrebno zagrtati, zbog obnavljanja mesnatog korenja i rizoma koji se postepeno diže prema površini zemljišta.

Preporučuje se unos zgorelog stajnjaka u koliĉini od 30 do 100 t/ha na svake tri godine i mineralno đubrivo NPK i to 75 kg/ha azota (N), 35 – 65 kg/ha fosfora (P) i oko 185 kg/ha kalijuma (K).

Očuvanje površinske strukture zemljišta i vlage kao i borba protiv korova su prioriteti u prvoj godini.

Međuredna obrada mora biti sasvim plitka kako se ne bi oštetio korenov sistem.

Iz podzemnog izbojka počinju klijati novi izdanci kada temperature na dubini od 20 cm dubine zemljišta dostigne 12℃. Tada počinje berba. Špargla se bere ručno 2 – 3 puta nedeljno, a neki proizvođači berbu obavljaju svaki dan, što obezbeđuje veću zastupljenost viših klasa. Zelena šparoga se bere kada je izboj dug između 18 – 23 cm a vrh potpuno zatvoren. Ređe se posebnim nožem, malo iznad površine zemljišta, odmah se klasira po dužini i debljini, slaže u snopiće i ravno podreže.