Glavne mere za suzbijanje korovskih biljaka u organskoj proizvodnji definitivno su plodored i obrada zemljišta.

Kada se primenjuje adekvatan plodored povećava se broj vrsta useva koje se sade ili seju i na taj način se zajedno primenjuju razne mere koje podrazumevaju osnovnu i dopunsku obradu. To sve zajedno deluje na suzbijanje korova.

Što se tiče obrade zemljišta, ona naročito treba da oslobodi površinski sloj zemljišta od potencijalne zakorovljenosti. Međutim, istraživanja u oblasti obrade zemljišta poslednjih nekoliko decenija idu u tom pravcu da se forsira redukovana obrada. Redukovana obrada podrazumeva smanjenje broja zahvata, dubine, primenu kombinovanih oruđa, ili čak i potpuno izostavljanje obrade.

Definitivno, suzbijanje korova redukovanom obradom zemljišta mnogo je jednostavnije nego obrada zemljišta plugom. Zato što se prilikom oranja seme korova zaorava i prilikom ponovnog oranja vraća u površinski sloj zemljišta.

Nasuprot tome, primenom različith oblika redukovane obrade zemljišta čak dve trećine semena korova se nalazi u dubljim slojevima gde postepeno vremenom i propadnu.

Tokom vegetacije, kultivatorima i drugim sličnim sredstvima kao što je drljača, uništavaju se korovi u okopavinama pa se povećava međuredno rastojanje u žitima sa uobičajenih 12cm na 24cm, zatim se prilagođava način predsetvene pripreme i precizno planira optimalno vreme za setvu.

Korišćenje drljače u žitima zavisi od prisustva korova ali se obavlja u dva ili tri navrata. Prvi put kada su strna žita u fazi bokorenja, pa sve do faze klasanja, a zemljište obavezno mora biti suvo. Međutim, osim klasičnih međurednih kultivatora i plevilica, stvaraju se i nova sredstva za mehaničko suzbijanje korova kao što je sistem hidraulički vođenih, rotirajućih četki, koje u fazi od dva do četiri prava lista korova uništavaju od 45 do 90% jedinki korova.