Tokom jeseni nam je šljiva podarila plodove. Da bi i sledeće godine imali bogatu berbu moramo vratiti što smo uzeli iz zemljišta. Tokom zime , dok nije baš jaki mraz, koren ” radi ” i održava voćku da bi u proleće bujala.
Podaci za iznošenje hraniva iz zemljišta za prinos od 25 t/ha šljive su 80-100kg/ha azota, 20-50 kg/ha fosfora, 100-150 kg/ha kalijuma iz zemljišta što odgovara količini od 400 do 500 kg/ha NPK 6:12:24 ili 8:16:24 uz prolećnu prihranu sa 250 do 350 kg/ha KAN-a.
U zasadima gde je sadržaj kalijuma minimalan ili ukoliko se vizuelnim pregledom ustanovi slabiji porast letorasta, manji broj cvetnih pupoljaka ili su mlađi zasadi koji slabije napreduju potrebno je povećati količine NPK đubriva kako bi se podigao sadržaj kalijuma u zemljištu, a pojačanom prihranom azotnim đubrivima uticati na bujnost voćki.
Količinu potrebnih azotnih đubriva za đubrenje zasada u rodu podeliti na dve ili tri prihrane – prvu obaviti pred cvetanje, a drugu u prvoj polovini maja. Ukoliko se radi o sortama šljive osetljivim na virus šarke (požegača ili čačanska rodna) druga ili treća prihrana može se obaviti krajem maja. Razbacano azotno đubrivo je najbolje dopunskom obradom tanjiranjem ili freziranjem uneti u zemljište, a u ekstenzivnim uslovima gde je nedostupna obrada đubrivo razbacati pred kišu. Ukupne količine KAN-a po stablu su od 500 gr do 1 kg koje treba podeliti na dve ili tri prihrane.
Nedostatak fosfora je često povezan sa povećanom kiselosti zemljišta pa je kalcifikacija korisna mera kojom se utiče na povećanje sadržaja lako pristupačnog fosfora. Potrebne količine krečnog materijala razbacati po celoj površini pa obradom uneti u zemljište.
Ukoliko se pored NPK đubriva koristi zgoreli goveđi ili ovčiji stajnjak, količine NPK đubriva se mogu smanjiti jer pored popravke strukture i karakteristika zemljišta sa 10 t/ha goveđeg stajnjaka u zemljište se unosi oko 50 kg azota, 30 kg fosfora i 60 kg kalijuma. Stajnjak se iskorišćava 3 do 4 godine, a prve godine se iskoristi oko 50%.
U zasadu šljive u punoj rodnosti NPK đubrivo i stajnjak ne razbacivati uz deblo već nešto šire od projekcije krošnje ili po celoj površini ukoliko je manji međuredni razmak. Odmah posle razbacivanja osnovnom obradom đubrivo uneti u zemljište.
