Šta sve leči hajdučka trava i kako se koristi

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Hajdučka trava je jedna od najpoznatijih i najviše korišćenih lekovitih biljaka kod nas. Ime je dobila po hajducima koji su njome vidali rane zadobijene u bitkama sa Turcima. U narodnoj medicini koristi se kao provereno sredstvo za želudačne tegobe, u lečenju rana i gnojnih procesa, za kožna obolenja i zaustavljanje krvarenja.

U Srbiji raste kao divlje cveće pored puteva, na livadama, pašnjacima, po rubovima oranica i napuštenim staništima. Poznata je i kao medonosna biljka jer je vole pčele, a može da se koristi i kao prirodno đubrivo. Međutim, malo je poznato da se ova biljka može gajiti i kao cveće, izuzetno je dekorativna i biće  lep ukras u svakoj bašti.

Hajdučka trava (lat. Achillea millefolium), latinsko ime je dobila po antičkom grčkom junaku Ahilu koji je njome vidao rane ili sokom od ove biljke mazao telo kako bi se zaštitio od strela. U tradicionalnoj kineskoj medicini koriste je za lečenje ujeda zmija, Indijci smatraju da je nenadmašna za snižavanje  temperature. Kelti su je koristili u magijskim ceremonijama, u Irskoj protiv uroka, Kinezi su pomoću nje proricali budućnost, a Šveđani su je koristili za pravljenje piva. U našem narodu poznata je pod imenima hajdučica, stolisnik, romonika, kunica, sporiš, romantika, jalovi mesečnjak…

U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka koja dostiže visinu između 1 i 1,2 metra. Kao divlje cveće raste  u suvom zemljištu koje je siromašno hranljivim materijama. Veoma je izdržljiva i prezimiće bez problema. Listovi su trojno perasto raspoređeni na veliki broj sićušnih režnjeva, a sam raspored listova je spiralan. Dok je biljka mlada stablo i listovi su pokriveni dlakama koje kasnije otpadnu. Cvetovi su modifikovani listići cvasti  ovalnog oblika, a cveta od juna do septembra. Cvasti su raspoređene u obliku štita na vrhovima grana. Mogu biti bele, svetlo ili tamno  žute, roze, pink ili crvene boje. Prilikom izbora mesta za sadnju izaberite deo vrta koji je zaštićen od vetra koji može polomiti njene nežne stabljike. Hajdučka trava se može gajiti u većim saksijama ili žardinjerama a da bi zadržala lep izgled preporučuje se orezivanje u proleće pre cvetanja. Pogodna je za vaze, ali i kao suvo cveće koje će dugo potrajati.

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Ima izuzetno prijatan, aromatičan miris. Bere se u fazi punog cvetanja zajedno sa stabljikom dužine do 15 cm i povezuje u male buketiće koji se suše na promaji. Aromatični miris još je izraženiji kad se osuši, a ukoliko se čuva u papirnim kesama u suvoj i hladnoj prostoriji zaštićena od svetla može da potraje i godinu i po dana.

Biljku je potrebno podmladiti pa se svake dve do tri godine razdvajaju bokori i sade na drugo mesto, dok matična biljka može bez problema da opstane na jednom mestu i do pet godina.

Hajdučka trava najviše voli direktno sunce, ali uspeva i na polusenovitim mestima. Voli dobro propusno zemljište siromašno hranljivim sastojcima i ne treba je previše zalivati. Više joj prija suva, istrošena zemlja nego natopljena vodom.

Ukoliko primetite odumiranje pojedinih listova ili izdanaka vrlo verovatno da su je napale gljivice koje  prodiru u biljku kroz koren ili vrat, luče otrovne materije i zapušavaju sprovodne sudove. Gljivice se najčešće pojavljuju kad se biljka zaliva više nego što joj prija zato vodite računa da mesto gde raste hajdučka trava uvek bude više suvo nego vlažno.

Kad su u pitanju štetočine hajdučku travu najčešće napadaju lisne vaši koje sisaju biljne sokove i koje se nastanjuju na poleđini cvetnih glavica. Ukoliko je biljka napadnuta većom količinom štetočina cvetovi se deformišu i suše. Za zaštiti se mogu koristiti razne vrste hemijskih proizvoda ali pre nego što posegne za njima pokušajte da u bašti nađete bubamara i da ih prebacite na hajdučku travu. Ove simpatične bubice se hrane lisnim vašima i vrlo brzo će vas spasiti napasnika a vaša hajdučka trava će se lako oporaviti.

Nadzemni deo hajdučke trave sadrži velike količine aromatičnog etarskog ulja koje se koristi u kozmetičkoj industriji za spravljanje preparata za negu i regeneraciju osetljive i dehidrirane kože kao i za lečenje brojnih kožnih obolenja. Hajdučka trava je inače jedna od najzastupljenijih lekovitih biljaka koje preporučuje i zvanična medicima. Najčešće se koristi kao čaj, u vidu ulja i tinktura, čak i za lekovite kupke. Ukoliko posadite ovu biljku u bašti imaćete dvostruku korist – cveće koje će ulepšati vaš vrt i lekovitu biljku na dohvat ruke ukoliko vam, ne daj Bože, zatreba.

Povezano