Proizvodnja rasada za većinu povrtarskih biljaka za ranu i srednje ranu proizvodnju odvija se u zimskom periodu, u zaštićenom prostoru koji se dopunski zagreva. Propusti i greške koje se naprave u ovom periodu kasnije nije moguće ispraviti jer samo dobar rasad omogućava sigurnu proizvodnju i visoke prinose.

Rasad se može proizvoditi kao rasad golih žila, direktno u supstratu objekta, a pred rasađivanje se čupa, odlikuje se slabijim kvalitetom. Rasad sa zaštićenim korenovim sistemom je daleko kvalitetniji i omogućava biljkama nakon rasađivanja bez velikih stesova nastave dalje vegetaciju, za proizvodnju ovog rasada koriste se saksije, čaše, kese za rasad, savremni džifi proizvodi sl…

Seme je prvi i osnovni faktor u proizvodnji rasada. Seme nosi genetski potencijal, osnova je dobrog roda, mora biti zdravo, dezinfikovanoi mora posedovati sve propisane fizičke, hemijske i biološke parametre kvaliteta.

Supstrat je sledeći važan faktor, on mora pružiti optimum uslova razvoja semenu. Supstrat mora omogućiti brzo i lako klijanje, nicanje, rast i razviće gajene biljke. Mora da poseduje dobra fizička i hemijska svojstva, kao i dobro izbalansiran odnos makro i mikro elemenata.

Na tržištu se mogu pronaći gotovi spstrati, koji u sebi sadrže sve elemente neophodne za uspešnu proizvodnju rasada. Supstrat koji se koristi za proizvodnju rasada sa zaštićenim korenovim sistemom mogu se spravljati od jednakih delova zemlje, pregorelog stajnjaka i treseta, uz dodatak zeoplanta ili peska u količini od 20%. Dobar je i supstrat od zemlje i glistenjaka, ili šumske stelje u različitim proporcijama. Pre setve ili sadnje obavezno izvršiti dezinfekciju zemljišta.

Temperatura je takođe jako važan faktor. U vreme klijanja i nicanja temperatura većine povrtarskih biljaka treba biti oko 30˚C, dok se u kasnijem periodu ta vrednost snižava 10-ak stepeni. Jako je bitno da ne dolazi do velikih kolebanja temperature, kako bi se izbegli stresovi, a optimum za većinu povrtarskih biljaka je u granicama 20-27˚ C. U toku noći tempratura treba da bude nešto niža ali ne ispod 15˚ C, a desetak dana pre rasađivanja oko 100 C. U tom periodu se vrši kaljenje rasada i njegova priprema za privikavanje na nešto drugačije uslove sredine nakon rasađivanja na stalno mesto. Svetlost je jedan od odlučujućih faktora proizvodnje rasada.

Dužina dnevnog osvetljenja bi trebalo da traje 14–16 sati. Tako se dopunskim osvetljenjem postiže ranije sazrevanje plodova, kao i viši prinos. U te svrhe koriste se obične, halogene, ili natrijumove sijalice. Biljke rasada odgajene pri lošijem osvetljenju su blede, izdužene, krte, slabo olistale i ne mogu biti osnova dobre proizvodnje. Vlažnost supstrata i vazduha su takođe bitni faktori u proizvodnji rasada. Biljke ne smeju trpeti od nedostatka vode, ali i višak vode može biti poguban. Poželjno je biljkama davati vodu koja nije hladna, temperature  vode bi trebalo da bude 18-20˚ C. Bolje je ređe zalivanje sa većim normama, kako bi se koren biljaka normalno razvijao.

Povećana vlažnost vazduha pospešuje razvoj bolesti, neophodno je provetravanje a time se ujedno vrši i kaljenje rasada. Provetravanje treba vršiti svakodnevno, a u zavisnosti od vremenskih prilika prilagoditi intenzitet. Mlade biljke jako pozitivno reaguju na dodavanje osnovnih makro i mikro elemenata ishrane. Važno je da biljke rasada prilikom rasađivanja budu u određenoj fenološkoj fazi porasta, da imaju dobro razvijen koren, čvrsto i kratko stabaoce i 4-10 intenzivno zelenih i dobro razvijenih listova. Suviše mlad rasad brzo se ukorenjava, ali sporije raste, dok star rasad sporije obnavlja korenov sistem i gubi izvestan broj listova.