Ukoliko jedete jaja uz ostalu hranu, uspećete da pomognete organizmu da upije više vitamina. Na primer, jedna studija pokazuje da ukoliko dodate u salatu jedno jaje, uspećete da unesete više vitamina E koji se nalazi u salati.
Postoji više vrsta kokošijih jaja koja se razliku po boji ljuske od belih do smeđih i tamno braon. Boja ljuske zavisi od rase kokošaka pa najčešće bele kokoške nose bela jaja, smeđe koke jaja iste boje dok crne kokoške najčešće nose jaja tamno smeđe boje. Naravno, uvek postoje izuzeci od ovog pravila. Boja ljuske ni na koji način ne utiče na hranljivu vrednost jajeta. Ispod ljuske nalazi se belance koje se sastoji od tri sloja i njegova uloga je da zaštiti žumance, a mahom se sastoji od vode 86, 6 odsto i 11, 4 odsto proteina.
Žumance je najhranljiviji deo jajeta i sadrži 49,9 odsto vode, 16,7 odsto proteina, 36,6 odsto masti i 1,5 odsto pepela. Žuta boja potiče od pigmenta ksantofila, a bogato je vitaminima A, V1, V2, V i E kao i brojnim mineralima. Da li je žumance svetlije i tamno žuto zavisi od ishrane kokošaka ali njegova boja ne utiče na kvalitet jaja. Na pitanje koja su najzdravija kokošija jaja stručnjaci tvrde da su to organska jaja od „veselih koka“. U pitanju su kokoške iz slobodnog uzgoja koje veselo trčkaraju po dvorištu jedu isključivo kukuruz, pšenicu i pasu travu.
Guščija jaja
Veća su od kokošijih i u proseku teška oko 200 g sa tvrdom belom ljuskom. Bogata su folnom kiselinom, vitaminima A i B12, selenom i gvožđem. Samo jedno guščije jaje ima 20 grama kvalitetnih proteina sa svih 9 esencijalnih aminokiselina. Žumance sadrži retku supstancu lutein koji je snažan antioksidans koji usporava proces starenja. Ima veću nutritivnu vrednost u odnosu na kokošija više holesterola, omega-3 masnih kiselina i fosfora. Najveća korist ovih jaja je što omogućavaju bolju sintezu vitamina D koji je neophodan za jačanje imuniteta i moždanih aktivnosti. Za razliku od kokošijih guščija jaja imaju više žumenceta nego belanceta što im daje poseban ukus i jaču aromu u odnosu na kokošija. Jedu se isključivo termički obrađena a zbog visokog sadržaja holesterola ne preporučuju se dijabetičarima i osobama sa visokim krvnim pritiskom.
Pačija jaja
Pačija jaja su u proseku za 50 odsto veća u odnosu na kokošija a boja ljuske je najčešće bela sa svetlim nijansama zelenkaste ili plave. Zahvaljujući debeloj ljuski duže zadržava svežinu u odnosu na kokošija. Kao i jaja od guske pačija imaju veći procenat žumanceta u odnosu na belance pa i više masnoće i holestrola. Pačija jaja su bogata belančevinama, omega – 3 masnim kiselinama, sadrže šest puta više vitamina B od kokošijih, dvostruko više vitamina A i za četvrtinu manje vitamina E. Vrlo su kalorična pa samo jedno jaje ima 185 kalorija. Pačija jaja mogu da se pripremaju na isti način kao kokošija ali su dosta skuplja jer važe za delikates zbog specifičnog ukusa. Veruje se da upotreba ovih jaja u ishrani jača zube i kosti zbog velike količine fosfora kojim su bogata, stimulišu metabolizam i imunitet, blagotvorno deluju na nervni sistem. Ne preporučuju se deci mlađoj od 6 godina.
Jaja od morke
Jaja morke imaju oblik kruške, sitnija su u odnosu na kokošija i najčešće teška od 35 do 45 grama. Ljuska jajeta je najčešće je pegava tamno smeđa. Debljina ljuske od 0,4 do 0,6 mm što je duplo više u odnosu na debljinu ljuske kokošijih jaja. Pojedina istraživanja su pokazala da se jaja od morke mogu čuvati na sobnoj temperaturi i više od tri meseca a da ne izgube na kvalitetu, niti se pokvare. I jaja morke imaju veće žumance u odnosu na belance, više belančevina i vitamina, hranljivija su i imaju veću kalorijsku vrednost. Za razliku od kokošijih kod kojih je žumance jasno odvojeno u odnosu na belance, jaje morke kad se razbije ima drugačiju strukturi i nekako više tečna zbog veće količine vode, ali imaju izuzetan ukus.
