Stvaranju veoma ranih sorti vinove loze poklanja se velika pažnja. U mnogim centrima za selekciju vinove loze radi se na stvaranju krupnozrnih veoma ranih i ranih sorti sa semenom, kao i onih besemenih. Tako je i stvorena 1999. godine sorta Srbija koja je u odnosu na korišćene standarde iskazala mnoge pozitivne osobine.

Na oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta ”Radmilovac” stvorena je sorta vinove loze pod imenom Srbija.

Cvetovi ove sorte su morfološko i funkcionalno hermafroditni.

Meso bobica je srednje hrskavo, a pokožica tamnoplava sa srednje izraženim pepeljkom. Po obliku podseća na sortu Ribier. Prinos varira u zavisnosti od mnogih činilaca, među kojima nejveći uticaj imaju klimatski i zemljišni uslovi, režim ishrane, uzgojni oblik čokota, opterećenje čokota rodnim okcima, lozna podloga i dr.

Od uzgojnih oblika preporučuju se svi oni koji omogućavaju primenu mešovite rezidbe. Rastojanje prilikom sadnje ove sorte zavisi od mnogih činilaca, među kojima najveći uticaj imaju uzgojni oblik, mehanizacija, način održavanja zemljišta i dr.

Okca ove sorte izmrzavaju na -15 do -18 stepeni Celzijusa. Po ovom pokazatelju sorta Srbija je otpornija od svojih roditelja , kao i od sorte Kardinal.

Prilikom kalemljenja prednost treba dati loznim podlogama koje utiču na ranije sazrevanje grožđa.

U umereno kontinentalnim uslovima ova sorta sazreva u prvoj dekadi avgusta (u isto vreme kao Kardinal).

U odnosu na sortu kardinal, Srbija redovno ostvari 1-2% šećera više a u odnosu na sortu Ribier uvek 2-3% više.

Organoleptičke ocena ove sorte je uvek viša u odnosu na sorte kardinal i ribier.

Grožđe sorte Srbija poseduje i visoku reakcionu čvrstinu bobice, koja je veća od reakcione čvrstine sorte Kardinal. U uslovima rashladnih komora ova sorta grožđa ne može da se čuva duže od 20 dana.

Ovoj sorti najviše odgovaraju agrogeološki uslovi kao za sorte kardinal i kraljicu vinograda.