Tokom januara treba obići pčelinjake i pogledati da li je sve u redu (prostor ispod košnice, leta i pčelinjak u celini). Nema potrebe otvarati košnice i uznemiravati pčele, izuzev ako uočimo da se kod neke košnice nešto posebno dešavalo ( isuviše mrtvih pčela na poletaljkama ili leta zapušena mrtvim pčelama, previše izmrvljenog i iseckanog voska, izgrižene ostatke pčela i sl. Tada pažljivo treba otvoriti košnicu i pogledati stanje unutra. Ako su društva stradala, košnice treba zatvoriti i tada ili drugom prilikom ih isprazniti i očistiti. Ako je ulazila neka štetočina (miš, rovčica) a društvo je živo, treba očistiti podnjaču i presložiti ramove, odbaciti ili staviti na kraj oštećene. Ramove sa medom primaći bliže klubetu.

Za vreme zime miševi i poljske voluharice pričinjavaju najveću štetu pčelinjaku, jer košnice svojom toplotom i materijalom za ishranu pružaju ovim glodarima veoma povoljnu

sredinu za zimovanje. Najčešće ulaze u košnicu kroz leto ili otvore kojesami prave na osetljivim mestima.

Kad prodru u košnicu jedu saće, med, cvetni prah i same pčele. Pčele su tokom zime slabo pokretljive i ne pružaju nikakav otpor, pa ovi glodari izgrizu i iskidaju saće. U ovom periodu je neophodno da leto bude otvoreno onoliko koliko omogućava priliv svežeg vazduha u sve ulice gde su pčele formirale klube. Vodena para koja nastaje u zimskom klubetu odvodi se kroz otvor na poklopnoj dasci, koji se proverava da nije eventualno začepljen.

Tako se izbegava kondenzovanje pare u vodene kapljice koje mogu biti uzrok plesnivosti saća, ramova, zidova košnice i uginuća pčelinjih društava. Pčele se ni u kom slučaju ne smiju uznemiravati. Uznemirenost izaziva tzv. rasturanje klubeta, pri čemu se pčele, usled hladnoće ukoče i uginu. Kada pčele nemaju dovoljno kvalitetne hrane u medu, na satonošu se dodaje šećerno – medna pogača. Pčelama će nekoliko dodatih pogača omogućiti bolje prezimljavanje i uspešnu prolećnu obnovu. Povremeno topliji dani tokom ovog meseca su izuzetno značajni za prezimljavanje pčela.

Naime u medu ima dosta minerala i drugih sastojaka koji se kao nesvarljive materije nagomilavaju u debelom crevu pčela. Zbog niskih temperatura pčele ne mogu da izleću napolje i izmet izbace van košnice, pa su uznemirene, troše hranu, a u težim slučajevima dolazi do proliva i izbacivanja u samu košnicu. I upravo je toliko važan „pročisni let“ pčela, kako bi sadržaj debelog creva izbacile van košnice.