Kapar je mali  zimzeleni žbun voli osunčana mesta i toplotu. Njegovo prirodno stanište je  oblast Sredozemnog mora. Kapar je višegodišnja biljka, spontana i divlja. Svoje mesto nalazi u najskrivenijim i nepristupačnim terenima. Izgleda neuredno i vrlo razgranato „držeći“ se starih zidova i pukotina u kamenu i stenama, gde najčešće raste.

Za kapar se vezuje i jedna poprilično poznata legenda koja kaže da se u vreme kada su Rimljani napali Jerusalim tamo našao dečak po imenu Tsalaf koji je stajao na zapadnom zidu i gađao Rimljane strelicama da ne bi ušli u grad. Rimljani su kada su naišli na otpor odlučili da u grad uđu sa severne strane, prišli su s leđa dečaku i ostali zapanjeni kad su videli da su se borili protiv samo jednog malog dečaka. Prema verovanju, pre nego su rimske strelice pogodile dečaka, on se pretvorio u biljku kapar čije trnje je ubolo rimske vojnike, oni su popadali i tako je zapadni zid Jerusalima ostao netaknut. Upravo taj zid danas poznajemo i kao Zid plača kojeg svake godine posete milioni hodočasnika.

Kapar podnosi niske temperature, do -8 °C. Vol sunčana mesta, koja su zaštićena od jakih vetrova. Uspeva na suvom zemljištu ili u plitkoj, morskoj vodi. Voli lagana rastresita do srednje teška zemljišta, bogata skeletom. Podnosi i viši sadržaj aktivnog kreča kao i slana zemljišta.

Kapar se može uzgajati na balkonu ili u vrtu s tim da se lonac unese u kuću od 15. oktobra do 1. maja.

Osušene semenke sade se u februaru ili martu.  Napravi se smesa kreča i malo zemlje i od toga izradi grudvica veličine badema. U sredinu se smesti semenka i pincetom sve ugura što dublje u šupljinu zida. Pri tome se bira sunčano mesto jer na vlažnim mestima kapar strada od gljivičnih oboljenja.

Kapar je  suv začin, tako da može da se pravi  “turšiju” od kapara – uglavnom se  potapa u visnko sirće kako kapar ne bi izgubio na ukusu.  Kapar je  moćnim afrodizijak, – kapar stimuliše lučenje hormona i smanjuje stres!

Suvi kapar ima svoje mesto u španskoj kuhinji, gde se koristi kao dodatak nacionalnim jelima kako bi pojaao pikantni ukus. U našim krajevima upotreba kapra tek stiče popularnost, kapar nije naročito popularan jer ne uspeva na našem tlu, ali se koristi za pripremu specijaliteta kao što je tartar biftek ili pasta sa lososom, ili na primer, priprema sardela, gde se kapar koristi za pripremu umaka.