Cvećarstvo je danas vrlo unosna grana poljoprivrede. Cveće se ne gaji samo na balkonima i terasama, već i u polju gde često zauzima po nekoliko hektara. Gaji se u specijalnim staklenicima, posebno tamo gde je jeftina prirodna ili otpadna topla voda za zagrevanje zimi, ali se proizvodi i u polju. U staklenicima se nekada koristi umesto zemlje veštačka podloga (šljunak ili voda) koja dobija specijalni hranljivi rastvor (hidroponi).

Za razne vrste cveća hidroponi su specijalne koncentracije hranljivog rastvora, npr.

– od 0,05 – 0,2% za orhideje i brumelije,

– od 0,2 – 0,4% za ciklame, begonije i fuksije,

– od 0,4 – 0,7% za karanfile, ruže, hrizanteme itd.

(0,05% rastvor znači na 100 l vode 50 gr đubriva itd.)

Za spremanje osnovnog hranljivog rastvora na veliko, uzima se 1.000 l vode: 0,5 kg KNO3, 1,5 kgg (NH4)2SO4, 0,4 kg MgSO4, 0,2 kg Ca(H2PO4)2 i 1 kg CaSO4.

Za obezbeđivanje mikroelemenata na litar vode se dodaje 2,7 gr H3BO3, 5,4 gr MnSO4, 0,9 gr ZnSO4.

Od ovog rastvora se uzima 2-3 ml i dodaje na 10 l vode ili 200-300 ml na 1000 l vode. Gvožđe se dodaje kao zelena galica FeSO4, 25 gr na litar vode i odavde uzima 600 ml na 1000 l osnovnog rastvora.

Ne sme se zaboraviti da mlade biljke traže blažu koncentraciju hranljivog rastvora od starijih.

Reakcija sredine (pH) hranljivog rastvora trba da bude između 5,5-6, tj. slabo kisela.

Za đubrenje ukrasnog žbunja, ruža i cveća, koje se gaji u slobodnoj prirodi, u proleće se dodaje na 1 m² od 15 – 30 gr KANa, 30 – 50 gr superfosfata i 20 – 30 gr kalijum sulfata ili 15 – 25 gr kalijum hlorida. Umesto toga može se primeniti 30 – 60 gr 10:20:30 ili 40 – 80 gr 7:14:21, 8:16:24 i sl. Doze se primenjuju odjednom ili u dva navrata. Za letnje cveće primenjuje se NPK sa malo azota (7:14:21) pri spremanju leja ili pred sadnju. KAN (UREA) se daje 1/2 pred sadnju i 1/2 za vreme porasta (prihranjivanje).

Cveće u saksijama i na balkonima đubri se nešto drugačije: 1/2 NPK pri spremanju zemlje za saksije, 1/2 pri zalivanju cveća. Veće doze hraniva traže asparagus, hrizanteme, hortenzije i sl. Slabije đubrenje podnose ciklame, begonije i azaleje.

Pri spremanju zemlje za punjenje saksija količine đubriva na 1 m² zemlje u kg su: 1,25 KAN (27% ili 0,75 uree), 2 superfosfata i 1,2 K2SO4 ili KCL. Umesto toga može se dati 2 kg 15:15:15 ili 2,5 kg 1:11:16 i sl. Đubriva se mešaju sa zemljom nekoliko nedelja pre punjenja saksija i presađivanja cveća. Tokom porasta, ako je potrebno, cveće se zaliva vodom u kojoj je predhodno rastvoreno đubrivo. Dovoljno je uzeti 2 – 3 gr đubriva na litar vode i to:

– Za cveće bogato lišćem: 0,8 – 1,2 gr KAN a (0,5 – 0,7 gr UREE), 0,6 – 0,9 gr superfosfata i 0,4 – 0,6 gr kalijum sulfata ili 0,4 – 0,5 gr kalijum hlorida. Umesto toga može se dati 1,2 – 2 gr 15:15:15 ili 2 gr 11:11:16 itd.

– Za cveće bez mnogo lišća: 0,6 – 0,9 gr KANa ( 0,35 – 0,6 gr UREE), 0,8 – 1,2 gr superfosfata 0,5 – 0,7 gr KCL. Ako se koristi NPK, tada se uzima 1 – 1,5 gr 15:15:15 ili 2 gr 11:11:16 itd.

Cveće se zaliva vodom u kojo je rastvoreno đubrivo, uveče ili po oblačnom danu. Rastvor se sipa oko struka, a ne po lišću i cveću. Rastvor ne sme curiti iz saksije. U početku se ovim rastvorom zaliva jodnom nedeljno, a kada se obrazuju pupoljci ređe.

Za cveće u polju uzima se 30 – 50 gr 15:15:15 po m², odnosno 300 – 500 kg/ha ili 10:20:30 u količini 200 – 300 kg/ha plus 100 – 150 kg/ha KANa (60 – 90 kg/ha UREE). Za šiblje, ruže i ukrasno drveće daje se 400 – 800 kg/ha 7:14:21 ili 6:26:26 i 80 – 100 kg/ha KANa (50 – 60 kg/ha UREE).

Većina cveća i ukrasnog bilja traži slabo kiselu reakciju (sva naša kompleksna đubriva), a teže podnose alkalnu. Pri đubrenju u zatvorenom prostoru treba paziti na doze đubriva, jer previsoka koncentracija NPK jedinjenja može biti štetna, što je odavno poznato za N i K đubriva. Osim ovih, u staklarama, gde se dugi niz godina đubri visokim dozama P, može doći do pojave visoke koncetracije P (150 – 300 mg u 100 g zemljšta) odnosno toksičnog nivoa P za biljku.

U vezi sa ovim, na većim površinama, posebno na polju i staklarama, gde se ulažu velika materijalna sredstva, treba povremeno vršiti agrohemijsku analizu zemljišta.