Srbija je zemlja visoko kvalitetne hrane čiji je izvoz od najvećeg značaja za ukupnu ekonomsku sliku. Povoljna klima i geografija poljoprivredi omogućavaju da bude stub prehrambene sigurnosti i za zemlje u okruženju, poruka je sa Sajma voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva, koji je završen u subotu.

Voće i povrće najbolju cenu postižu kada se prerade u sok, džem, zimnicu. Uprkos krizi, premijum proizvodi ne beleže pad jer, kako objašnjavaju stručnjaci, kada imamo manje novca više vodimo računa o tome šta kupujemo.

Na sajmu Agrobelgrade 2023. predstavile su se i zadruge i pojedinci koji su svoje proizvode izložili na štandu Zadružnog saveza Srbije. Tom prilikom  razgovarali smo sa predsednikom  Nikolom Mihailovićem.

Zadružni sajam po četvrti put učestvuje na sajmu i po njegovim rečima sve je bolji i bolji. Dobra stvar je što su tu i kolege iz regiona, gde možemo da razmenimo iskustva, da se konsultujemo. Jezičke barijere ne postoje, problem su slični.

,, Mi ističemo znanje na prvom mestu, drago nam je što su ovde Fakulteti, Instituti, i posebno ističem Poljoprivredne stručne službe, sa kojima Zadružni savez ima dobru saradnju, tako da svi zajedno u toj sinergiji možemo da postavimo neke pomake. Bitno je zadrugarstvo  udruživanje, svakako da je Zadružni savez je prisutan sa svojim poslovnim partnerima, Zadrugama, izlagačima, i svakako da bi tu mogli da promovišemo ideju zadrugarstva  i udruživanja. Svakako da bi tu mogli da promovišemo ideju sloge, jer kada se ljudi slože Zadruga im je spasonosno rešenje, istakao je Mihailović i dodao:

„Zastupljeno je voćarstvo, povrtarstvo, ali bez stočarstva nema poljoprivrede, to je osnov razvoja naše zemlje. Treba ulagati u ljudske potencijale i genetiku.

Znanje, udruživanje i stočarstvo su ključ uspeha.

Značaj zemljoradničkog zadrugarstva najbolje ilustruje struktura i veličina poseda kod gazdinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine prosečna  veličina poseda je oko 4 hektara, a koncentracija je izvršena kod nešto više od 5.500 gazdinstava koja u proseku obrađuju više od 96 ha, a  u strukturi ukupnih obrađenih poljoprivrednih površina u Republici Srbiji učestvuju sa 18,7%, objašnjava Mihailović.

Zadrugama je potrebno zapošljavanje agronoma, prehrambenih tehnologa , veterinara i stručnih lica iz oblasti ekologije i digitalizacije. Inicijativa za kadrovskim jačanjem zadružnog sektora podržana je od strane prvenstveno Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva za brigu o selu, Poljoprivrednog fakulteta Zemun, Instituta za ekonomiku poljoprivred Beograd, Instituta Mihajlo Pupin Beograd, kaže on.

Analizom Programa zadruga uočeno je nedovoljno zapošljavanje stručnih kadrova  uz  otežan  pristup tržištu kapitala  i pored toga što je država u proteklih nekoliko godina uspešno podržavala  početnike u biznisu posebno u sektoru MSP, a gde su zadruge ostale neprimećene.

-Neophodno je da se po prvi put u kreditiranju zadruga  početnika u biznisu pored  Ministarstva privrede kao nosioca ovih aktivnosti uključuju i Fond za razvoj Republike Srbije kreiranjem specifičnih mera namenjenih direktno zadrugama. Takođe je neophodno uključiti   i komercijalne banke čime se značajno proširuje dostupnost podrške. Ovaj program nudi rešenje za zadruge sa dobrom poslovnom idejom koje nisu mogli da ispune  uslove za finansiranje projekata, ističe  Mihailović.