Danas je u Poljoprivrednom klubu Ministarstva poljoprivrede organizovan sastak proizvođača maline, zadrugara i malih hladnjačara sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede,  a u  organizaciji Nacionalnog društva za voćarsku proizvodnju.

Satanku su prisustvovali Božo Joković, direktor Zadruge Agro-eko voće iz  Arilja, prof. dr Zoran Keserović, Nikola Mihailović, ZSS, Nenad Dolovac, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede, Dragoslav Milutinović i Nataša Radukić, pomoćnici direktora Uprave za Agrarna plaćanja.

Prošlogodišnja cena maline bila je 600 dinara po kilogramu, ovogodišnja može da bude upola manja od prošlogodišnje. Problem je što se troškovi  troškovi proizvodnje se ne smanjuju, kao i brojni nerešeni problemi u toj oblasti poljoprivrede. Malinari se susreću sa velikim problemima a i hladnjačari koji ne mogu da prodaju malinu.

„Cena nije padala u rasponu od januara do decembra 2022. Taj trend se nastavio i u januaru 2023. godine, kada je izvezeno oko 4.700 tona, ali je uvezeno negde oko 550 tona maline. Tokom 2022. godine uvoz je bio 10.000 tona“, istakoa je Joković.

On napominje da proizvođačima i malim hladnjačama stabilna izvozna cena nije ništa značila, jer zapravo nikada nisu bili vezani direktono za tržište, bez posrednika kupovine i plasmana maline.

U većini slučaveja su kako objašnjava radili na relaciji izvoznik-mali hladnjačar-velike hladnjače.

Sada imamo na terenu pojavu male hladnjače, firme i kompanije u d.o.o. statusu koje rade posredništvo kupovine zamrznute maline.

To je kako dodaje Joković, poražavajući podatak, jer za proizvođače znači još nekoliko novih koraka do izvoznika.

. Moramo da pronađemo način kako da rešimo sve ovo kako treba, ja sam optimista da će se rešiti“, rekao je Nenad Dolovac, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede,

Prema njegovim rečima, problem je nastao zbog izuzetno visoke cene u maline u otkupu i sadašnje značajno niže cene maline na tržištu.

Sada tu postoji razlika u isplatama koje imaju mali hladnjačari, pa i ovi veći, za proizvođače. Mi zajedno tražimo rešenje, jedno je već doneto, a to je moratorijum koji je odložio plaćanje dugova, prvo za male i mikro proizvođače, a zatim i za male zadrugare i hladnjačare“, dodaje Dolovac.

Prema njegovim rečima, problem bi mogao da nastane ako veliki otkupljivači kao i prošle godine opet izađu sa visokom otkupnim cenama maline.

Rešenje za problem maline stručnjaci vide u udruživanju – po modelu italijanskih proizvođača jabuka koji su i akcionari hladnjača.

„Oni dobiju u vreme berbe 30 posto od cene, kasnije 35 posto i kada se proda ta jabuka onda se to sve deli, a ovde smo kod proizvodnje maline krenuli pogrešnim putem. Hladnjačari su odvojeni od samih proizvođača“, navodi prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Devedeset pet odsto srpske maline pojede se u inistranstvu, a najviše u Francuskoj i Nemačkoj. U 2022. godini izvezli smo za trećinu manje nego prethodne, ali je zbog visoke cene vrednost izvoza bio isti. Strahuje se da će ove godine rod biti još manji ako se ne izmire dugovi proizvođačima