Mali hladnjačari već 5 meseci traže kredite kod kojih bi njihov zalog bila zamrznuta malina kako bi isplatili poljoprivredne proizvođače. U suprotnom, mali proizvođači ostaće bez novca, a zadruge i hladnjari sa manjim skladištim kapacitetima će bankrotirati. To znači urušavanje kompletnog sektora. Po takvom scenariju postavlja se pitanje da li će ove godine postojati sabir i otkup.

-Naša grupacija samo želi da joj država bude parner i da se malinarstvu obezbedi dobar razvojni put.  Prisutan je generalni problem da poljoprivredi niko ne poklanja pažnju kakva joj je potrbna i kakvu zaslužuje. Mnoge stvari se moraju menjati iz korena i primeniti ono što je funkcionalno i operativno, rekao je Božo Joković.

Miloš Cvetković iz Sela Kijevac nadomak Surdulice na obali Vlasinskog jezera ima sopstvene plantaže maline na 1,5 ha i kupinu na pola hetara. Ovaj mladi čovek bavi se i otkupom maline pa za te potrebe poseduje hladnjaču kapaciteta 200 tona.

-Trenutno na lageru imam oko 50 tona smrznute maline. Prošlu sezonu smo lepo odradili, počev od primarne proizvodnje, pa do otkupa i skladištenja. Sve je išlo svojim tokom i kako treba, sve dok u jednom trenutku situacija nije počela da se pogoršava. Mi jesmo vezani za izvoz ali nismo direktni izvoznici kao i većina malih i srednjih hladnjača. Mi smo zapravo spoj između proizvođača i velikih izvoznika, objašnjava Cvetković.

Kaže da on i njegove kolege nisu obavešteni o čemu se konkretno radi ali veliki hladnjačari, odnosno izvoznici, na tržište izlaze sa sve manjom otkupnom cenom smrznute maline. Poslednja ponuda bila je niža od 300 dinara za kilogram.

-To je gubitak od oko 2 evra po kilogramu što nameće pitanje da li naša mala preduzeća posle mogu da se oporave. Slažem se da bi tržište trebalo da diktira cenu ali mi nije jasno kako je cena sveže maline bila 4,5-5 evra, a da u vreme branja smrznuta i upakovana malina bude jeftinija od sveže. To se nikada ranije nije desilo., kaže ovaj hladnjačar.

Miloš Cvetković iz Sela Kijevac

Napominje i da je isplatio 70 odsto dugovanja proizvođačima i da bez pomoći države ne može da raščisti situaciju.

-Mi ne tražimo da nam država pokloni pare već da nam omogući uzimanje kredita preko Fonda za razvoj ili nekih poslovnih banaka. Za državu nema rizika jer mi na zalihama imamo robe. Kredit nam je preko potreban da robu ne rasprodajemo po bagatelnim cenama i automatski pravimo velike gubitke, objašnjava Cvetković.